Program Socijalističke partije Srbije usvojen je na 8. Kongresu Socijalističke partije Srbije održanom u Beogradu 11. decembru 2010.godine
SRBIJA I SVET U KOME ŽIVIMO
Mi socijalisti, žene i muškarci, udruženi u Socijalističku partiju Srbije sledbenici smo onih koji su vekovima težili društvu slobodnih i jednakih, svih koji su za svoj ideal imali slobodu, jednakost, solidarnost i pravdu.
Naši prethodnici, levičari u Srbiji, sledili su sudbinu radničkog pokreta u svetu. Od Svetozara Markovića i Dimitrija Cenića, preko srpskih socijaldemokrata, boraca za zemlјoradničko zadrugarstvo i samoupravu, vođa radničkog pokreta i komunista, u Srbiji postoji duboko ukorenjena socijalistička tradicija. Oni su se borili ne samo za svoja socijalna prava, već i za slobodu zemlјe, protiv fašizma i stalјinizma i bili su organizatori svenarodnog oslobodilačkog pokreta. Ponosni smo na njihove reformatorske domete. Zahvalni smo im što je njihov otpor Srbiju uvrstio u red pobednica nad fašizmom, doneo narodu slobodu i uspostavio republiku. Nemamo pravo da zaboravimo industrijalizaciju, opismenjavanje, ukupni razvoj i visoki društveni standard zemlјe koji su ostvareni u socijalističkom periodu naše istorije ogromnim entuzijazmom i naporom miliona građana. Isto tako pamtimo greške, autoritarnu vladavinu, privredne promašaje i progon političkih neistomišlјenika. To je deo naše prošlosti i sadašnje generacije o njoj moraju znati punu istinu. Falsifikovanjem istorije – bilo glorifikovanjem, bilo opštim nipodaštavanjem – ne može se izmeniti prošlost niti graditi budućnost, niti umanjiti značaj i dometi u izgradnji infrastrukturnih objekata, zdravstva, prosvete, industrije, energetike, socijalne politike, a ni ugled i stabilnost socijalističke države.
Promene u svetu umnožile su nove pretnje i izazove i dodale ih starim problemima našeg društva. One su uzrokovale razbijanje SFR Jugoslavije i pad komunista koji nisu shvatili globalne promene u svetu i nisu uspeli da reformišu ni sebe ni državu. Boreći se za ostvarivanje ideja demokratskog socijalizma, socijalisti nisu propovedali raj na zemlјi, ali jesu socijalnu pravdu i društvo rada. Demokratski socijalizam nije samo idealni projekat humanog društva. Mnogi njegovi elementi i sada su stvarnost pojedinih razvijenijih savremenih društava. Vladajuću ili vrlo uticajnu poziciju u ovim društvima imaju socijalističke ili socijaldemokratske partije. Verujemo da je ovo ostvariva vizija budućeg društva i da većina građana želi postepene reforme i objedinjavanje vrednosti socijalizma i vrednosti demokratije. Građani su, i pored antilevičarske histerije podržavali tu ideju i Socijalističku partiju Srbije. Izbornom volјom građana, Socijalistička partija Srbije bila je na vlasti u vreme najvećih i najtežih izazova s kojima se suočila naša zemlјa i narod: nasilne secesije i raspada bivše SFR Jugoslavije, građanskog rata, sankcija, izolacije i masovnog stradanja stanovništva. Naša politika je prvenstveno imala za cilј pružanje pomoći srpskom narodu izvan granica Srbije – kojem su bila uskraćena osnovna nacionalna prava u otceplјenim delovima države – i zaštita teritorijalnog integriteta. Ali, ni naša politika nije uvek i dovolјno bila pragmatična i realno utemelјena na široj međunarodnoj podršci. Iz svega smo izvukli pouke i postepeno vraćamo poverenje i uticaj koji smo imali među građanima.
Danas se mnoge stranke koje su nas devedesetih godina prošlog veka kritikovale i bile naši žestoki politički protivnici deklarišu kao snage levog centra. To čine čak i one koje su bile akteri u liberalnim vladama i sprovele politiku „šok-terapije“. Oni modelom neoliberalnog kapitalizama nastoje da privatizuju društvo i sve podrede interesima kapitala. Umesto obećanog ubrzanog ekonomskog razvoja, za samo nekoliko godina, nekontrolisano delovanje tržišta dovelo je privredu na ivicu ekonomskog kolapsa, društvo do političke i socijalne nestabilnosti, velike nezaposlenosti, naglog i neosnovanog bogaćenja političke i ekonomske elite, porasta korupcije i kriminala i opšteg osiromašenja najvećeg broja lјudi. To je učvrstilo naše uverenje da istrajemo na projektu demokratskog socijalizma – rad, humanizam, sloboda, jednakost, solidarnost i socijalna pravda. Sećanja na standard dostignut u socijalizmu, posledice tranzicije i privatizacije samo su znakovi pored puta ka tom cilјu. Cilј tek treba dostići. Nismo se kolebali kad smo na tom putu bili sami i napadani. Zadovolјni smo što su njime krenuli drugi i pokazali ispravnost naših uverenja. Što nas na tom putu bude više, utoliko će uspeh biti izvesniji.
Liberalne demokratske revolucije, iako su počivale na idejama slobode, jednakosti i bratstva, nisu uspele da ostvare jednakost i ravnopravnost u kapitalističkoj privredi. Taj poredak je umesto slobode doneo zavisnost, umesto jednakosti izrablјivanje, umesto bratstva klasne podele. Industrijski razvoj u kapitalizmu otvorio je neslućene razmere napretka zasnovane na rezultatima lјudskog rada i znanja. Umesto da budu iskorenjeni neobrazovanost, siromaštvo i potčinjenost, nastali su suptilni oblici izrablјivanja i zavisnosti, nastalo je raslojavanje u svetskim razmerama, izbili su ratovi čije su posledice razaranje prirodne sredine i ugrožavanje lјudske vrste. Suprotstavlјanje svakom ugnjetavanju i ponižavanju oblikovalo je savremeni radnički pokret i njegov istorijski cilј da bolјe i pravednije društvo postane stvarnost, a ne puka politička zakletva.
Danas mnogi smatraju da je levičarska ideja o opštelјudskoj emancipaciji samo jedan odsanjan san. Kada bi u tome bila sadržana potpuna istina postojale bi bolјe ideje za rešenja problema XXI veka od opcije demokratskog socijalizma. Međutim, socijalističke ideje i vrednosti su stvarnost u savremenim društvima. Vitalnost kapitalističke privrede jeste realnost. Ali realnost je i to da socijalističke ideje i vrednosti imaju značajnu regulativnu i korektivnu ulogu u savremenim društvima – koegzistencijom razlika, mešovitom svojinom i socijalnim dijalogom. Socijalistička opcija nije maksimalistička, niti isklјučiva, otvorena je za partnerske odnose i odlikuje se stavom da umesto velikih priča treba rešavati svakodnevne probleme građana. Zahvalјujući tome što smo svoja načela redefinisali tako da imaju regulativno, a ne konstitutivno značenje, mi imamo jasnu viziju društva koje neće biti savršeno, ali će biti bolјe od postojećeg.
Čovek nikada u istoriji nije imao toliko moći i toliko odgovornosti. Genetski inženjering mu otvara prostor da utiče na evoluciju čiji je i sam proizvod. Atomska tehnologija, slavlјena kao neiscrpan izvor energije, umnožavanjem oružja za masovno uništenje preti da izmakne kontroli. Ratovi su i dalјe svetska svakodnevica. Razoružanje nije ostvareno. Naprotiv, stalna proizvodnja i gomilanje tehnološki savršenijeg arsenala oružja iscrplјuje zemlјe, obesmišlјava čak i politiku zastrašivanja i pretnju ratom većih razmera čini ponovo verovatnom.
Informatička revolucija, pored toga što je donela epohalne novine na polјu nauke i kulture i omogućila ekonomičniji pristup sredstvima svakodnevne komunikacije, stvorila je i mogućnosti za nove, vrlo opasne zloupotrebe od strane državnih i privatnih aktera. Ranije nepoznate mogućnosti skladištenja i korišćenja podataka dovode do sve potpunije kontrole pojedinca od strane državnog aparata, privatnih preduzeća i raznih asocijacija. Kada su mere zaštite slabe, a interesi onih koji takve podatke žele zloupotrebiti jaki, otvara se put za manipulacije i disciplinovanje građana.
Globalizacija u interesu transnacionalnih korporacija i finansijske oligarhije i prodori u razvoju novih tehnologija nisu smanjili nezaposlenost i siromaštvo. Produblјivanje jaza između bogatih i siromašnih pojačava ponižavajuću zavisnost zemalјa dužnika od zemalјa zajmodavaca i njihovih banaka. Ta uzlazna spirala nastavlјa se rastom stanovništva, razaranjem prirode, skrnavlјenjem dostojanstva čoveka i kršenjem bazičnih principa međunarodnog prava, lјudskih prava, prava čitavih naroda i država.
Ubrzani rast državnih dugova u nizu najrazvijenijih zemalјa razotkriva svu nemoć kapitalističkog sistema da spreči ciklične krize njegove privrede. Suočene sa takvim stanjem, nacionalne države su sve manje u stanju da sačuvaju svoje ekonomije. Ekspanzija kapitala otela se bilo kakvoj nacionalnoj politici, međunarodnoj kontroli i upravlјanju. Takvom politikom dobit, stvarana od strane radnika širom sveta, sliva se u džepove moćnih vlasnika kapitala i menadžerskih krugova. Nastali gubici se uz pomoć države socijalizuju i prebacuju na čitavo stanovništvo i buduće generacije. Svetska ekonomska kriza samo je ogolila pogubnost takve politike.
Viševekovna dominacija profita nad ekološkim razumom dovela je svet na ivicu samouništenja i bez ratne kataklizme. Uništavanjem zemlјe, vode i vazduha, pitanje opstanka lјudske vrste i života na planeti od apokaliptičkih vizija postaje realnost na koju opominju velike klimatske promene i prirodne katastrofe. Otuda sve glasniji zahtevi, akcije i mere za održivim privrednim razvojem.
I pored ustavnih garancija i političkih deklaracija, jednakost žena i muškaraca nije ostvarena. Još živimo u društvu u kojem odlučuju muškarci. Netolerancija prema manjinama zatvara put ka humanoj budućnosti, a povremeno se rasplamsava do otvorenog rasizma, šovinizma i fobija razne vrste.
Takve okolnosti oživlјavaju ideologije prošlosti, zasnovane na konzervativizmu raznih vrsta, a njima se zamaglјuju uzroci krize i odgovori na dileme našeg vremena. Suština ovih ideologija jeste obezbeđivanje uslova za nesmetano funkcionisanje neoliberalnog kapitalizma i zastupanje za njegove vrednosti, posebno u demokratijama i privredama koje su zakoračile u svet slobodnog tržišta. Za razliku od socijalista, oni promene vide samo kao način učvršćivanja postojećih ekonomskih i političkih struktura moći.
Dosadašnje tekovine socijalne države, kao najvećeg dostignuća savremene socijaldemokratije, ne uspevaju uvek da isprave rastuću nejednakost u raspodeli društvenog proizvoda, da zaštite one koje nisu izdržali surovosti tržišta, niti da demokratiju istaknu kao princip u odbrani od onih koji ekonomsku moć žele da pretvore u političku. Ograničenja na koja nailazi socijalno odgovorna država nisu nepremostiva, ali zahtevaju novu socijalno zasnovanu, primenlјivu i odgovornu politiku.
Srbiji, kao mestu dramatičnih susreta civilizacija, njene geopolitičke odrednice oduvek su ukazivale na potrebu uklјučivanja i razumevanja glavnih ekonomskih, političkih, bezbedonosnih i kulturoloških tokova u svetu. Tako je bilo kroz istoriju – tako je i danas. Ponekad su se naši nacionalni interesi poklapali sa tim procesima, ponekad smo ih morali štititi od tih uticaja. Svojom pozicijom i svojom istorijom mi smo jedna od retkih država koje svedoče o prožetosti globalne i nacionalne politike. To iskustvo obeleženo je periodima razvoja, modernizacije i napretka isto koliko zabludama, pogrešnim procenama i nerealnim postupcima. Vreme je da Srbija danas svoj geostrateški položaj ne posmatra pasivno kao sudbinu, nego da ga iskoristi kao aktivnu poziciju u izazovima globalizacije. To podrazumeva savladavanje niza prepreka u vlastitim okvirima.
U taj proces Srbija kreće kao još uvek duboko podelјeno društvo. Česte promene granica, ustava, državnopravnog okvira, ekonomskog uređenja, nasilne promene režima, ratovi – najdrastičniji su dokazi diskontinuiteta i otežavanja reformi i modernizacije. Podelјenost oko prošlosti, nesaglasnost u oceni sadašnjosti, različitost u vizijama Srbije sutra – nisu dobre pretpostavke za razvoj i modernizaciju. To dodatno obavezuje na veće napore u traženju konsenzusa. Konsenzus se mora utvrditi na vrednostima kulture dijaloga i tolerancije na kojima počivaju moderne političke zajednice. On će se izgrađivati brže ukoliko svi koji u njemu učestvuju budu vođeni interesima opšteg dobra za zajednicu i spremni da se ponašaju i deluju u skladu sa proklamovanim vrednostima.
Mi smo demokratija koja se stabilizuje. Naše ustanove nisu dovolјno jake. Političke institucije još nisu otporne na razne izazove grupnih, korporativnih i drugih uticaja koji se odvijaju van procedura i služe se korupcijom, pretnjama, ucenama i organizovanim kriminalom kao instrumentima. Poverenje građana, u takvim uslovima, u institucije je malo, a ono je jedina realna podloga njihovog autoriteta. Da bi demokratija postala aksiom našeg poretka moramo učvrstiti temelјe – lјudska prava i slobode, demokratske procedure, slobodne i demokratske izbore kao osnov odgovorne i smenjive vlade. Bez aktivnog učešća građana neće biti suštinske kontrole vlasti.
Privreda Srbije ne stvara bruto nacionalni proizvod koji je dovolјan za finansiranje funkcija na koje se država ustavom obavezala. Nizak nacionalni dohodak uzrokuje rastuće nezadovolјstvo. Ono je još veće kada se preraspodelom ugroze socijalne funkcije i kada vlada budžetskom politikom teret nemaštine prebacuje na siromašne. Strukturni problemi privrede i veoma loši efekti privatizacije glavni su uzroci takvog stanja u našoj privredi. Oni su proizveli dezindustrijalizaciju, masovnu nezaposlenost i siromaštvo. Rešenja nema bez stvaranje nove vrednosti, a nje bez otklanjanja uzroka koji su do toga doveli. Bespogovorna privatizacija po neoliberalnom modelu ekstremnog ekonomizma mora biti napuštena. Oporavak može biti ostvaren bolјim radom, povećanjem produktivnosti, jeftinijom državom, racionalnijom potrošnjom i korišćenjem komparativnih prednosti.
Dve decenije tranzicije nisu donele očekivane efekte i zato što je ona bila isklјučivo sprovođena kao primitivni ekonomizam sveden na privatizaciju. Potpuno je zanemaren kulturološki i socijalni aspekt transformacije. Cena je estradizacija i inflacija osrednjosti u književnosti, pozorištu, filmu – umetnosti i kulturi uopšte. Autentični dometi u ovim oblastima koji povremeno blesnu u sivilu komercijalizacije koju diktira medijska mašinerija iskre su koje treba čuvati. Oko njih treba revitalizovati duhovni preporod jer bez njega svaki pokušaj modernizacije u društvu, u političkom i ekonomskom poretku osuđen je na neuspeh.
Srbija se kao društvo i kao država nalazi pred velikim preprekama. Današnjim generacijama one izgledaju nepremostive, kao što su generacijama pre nas izgledali problemi koje su one morale rešavati. Mi se zbog toga ne možemo vraćati nazad. Pritisak tradicionalnih institucionalnih, ekonomskih i vrednosnih modela nije inspirativan za modernizaciju. Potencijali modernizacije, progresivne težnje i raspoloživi resursi nisu mali. Reformskim poduhvatima treba umnožiti njihovu kritičku snagu i otvoriti perspektivu progresa.
Protivrečnosti našeg vremena nisu se posle dve decenije ni razrešile ni ublažile. Stari problemi se zaoštravaju, a novi umnožavaju. Ponavlјanje i prepisivanje politike nisu delotvorni za rešavanja problema i dileme pred kojima se nalazi naš narod, naše društvo i država. Promene kojima težimo predstavlјaju način da učvrstimo one vrednosti koje je potrebno sačuvati da bi se otvorila perspektiva humanog i stabilnog razvoja. Sa tim promenama moraju se menjati i oblici i sadržaji politike.
Stara politika nije više u stanju da rešava probleme. Zato je sve veći broj lјudi koji od nje i ne očekuje rešenja. Izneverena očekivanja, korupcija, produblјivanje razlika, nejasna vizija, neizvesna budućnost, neki su od uzroka političke rezignacije. Ali politika ostaje jedini put za svesnu promenu društvenih odnosa u interesu većine. To neće učiniti politika oslonjena samo na borbu za vlast i očuvanje pozicija u okoštalim državnim strukturama. To može politika jasnih principa, doslednih vrednosti, ona koja počiva na volјi lјudi i njihovoj hrabrosti i kreativnosti, politika kojoj vlast služi kao sredstvo za menjanje sveta nabolјe.
Mi svojom politikom ne nudimo naivni optimizam i utehu građanima u dalekim vizijama. Protiv smo demagogije populizma, nipodaštavanja svega što je ostvareno i profitiranja na predskazanjima opšte propasti. Naša politika društva u kome će svima biti bolјe nije utopistička već pragmatična i na njenom ostvarenju radimo već danas. Mi pozivamo na delovanje sve koji dele naša načela demokratski i socijalno odgovorne i ekonomski realne politike, sve koji bi da menjaju nabolјe bilo koji deo društva. Svesni svoje tradicije, političkog pamćenja, naših prethodnika, odgovornosti za sadašnjost i razvoj – mi nudimo program i politiku uvereni da su oni ostvarivi i u interesu ogromne većine građana.
OSNOVNE VREDNOSTI I NAČELA
Smatramo da su ideje socijalizma i demokratije neraskidivo povezane u demokratski socijalizam i utemelјene na radu, humanizmu, slobodi, socijalnoj pravdi, jednakosti i solidarnosti. Ove vrednosti su kriterijumi za ocenjivanje političke stvarnosti, merila novog i bolјeg uređenja društva i orijentacija za delovanje svakog socijaliste kao pojedinca.
Demokratski socijalizam je proces političkog, ekonomskog i socijalnog oslobođenja čoveka od siromaštva, nepravde, neznanja i svih oblika dominacije i eksploatacije. Vrednosti na kojima počiva pružaju celovit prostor za potpun razvoj ličnosti. Sloboda bez društvene jednakosti rađa privilegije i socijalnu nepravdu. Socijalna pravda i jednakost bez slobode pojedinca završavaju u prinudi. Kada se ostvaruju sloboda i socijalna pravda bez solidarnosti onda nema društva dostojnog čoveka. Svi koji ne vide odnose između ovih vrednosti iskrivlјavaju njihov smisao i podrivaju politiku zasnovanu na njima.
Demokratski socijalizam od početka teži ukidanju vladavine kapitala nad radom. Zato mi zastupamo najznačajnije životne i radne interese građana, svih koji žive od svoga rada. Oni se ne mogu ostvariti bez široke demokratizacije svih oblasti društvenog života. Oblici demokratizacije su brojni, a njihov cilј je prevladavanje klasnih i statusnih privilegija. Demokratski socijalizam zahteva da se dostignuti odnosi u društvu stalno preispituju i unapređuju po meri osnovnih vrednosti i stalno otklanjaju uzroci nastajanja novih društvenih, političkih ili ekonomskih privilegija.
Rad je osnova za postojanje i razvijanje svih oblika organizovanog života čoveka. Zalažemo se da svi lјudi svojim radom obezbeđuju svoje mesto i položaj u društvu, da svojom umnom i fizičkom energijom obavlјaju društveno koristan rad i njime obezbeđuju individualne i porodične potrebe, materijalnu i duhovnu sigurnost i zaštitu od svih oblika oskudice i ugroženosti. Rad je temelјna vrednost kojom se svaki pojedinac razvija i potvrđuje u organizovanoj društvenoj zajednici, porodici, lokalnoj sredini i širem okruženju. Zalažemo se za izgradnju takvog društva u kome je čovek stvaralac, a ne rušitelј; zalažemo se da rad bude kreativan, a ne nametnut; izražen u potrebi, a ne materijalnoj pohlepi i dominaciji nad drugima. U savremenom svetu snažno deluju negativne posledice rada. Zato se mi borimo protiv: eksploatacije, siromaštva, bede, oskudice i nasilјa. Takvo stanje je prepreka miru, stabilnosti, slobodi, sigurnosti i opštem progresu. Mi socijalisti zalažemo se za stvaralački rad izražen u oslobađanju od nametnutog, rutinskog, formalizovanog i mehaničkog, za afirmaciju rada kao vrednosti, za aktera rada koji stvara doživlјavajući rad i proizvod koji stvara kao zadovolјstvo i potrebu.
Humanizam je jedna od osnovnih vrednosti za koje se zalažemo i u osnovi je naše vizije savremenog društva. Jačanjem humanističke osnove i naglašavanjem humanizma jačamo polaznu osnovu za izgradnju naše predstave o društvu, svrsi i smislu postojanja i delovanja čoveka. Humanizmom hoćemo da istaknemo razliku između lјudskog i nelјudskog, između dobra i zla, između vrline i poroka, između slobode i njene zloupotrebe i instrumentalizacije. Mi nastojimo da gradimo društvo u kome je vrednosna orijentacija dobro, pravda, vrlina i sve ono što je lјudsko u pozitivnom smislu reči kao bitnih svojstava međulјudskih odnosa, društvenih ustanova i svih oblika društvenog organizovanja. Humanizmom hoćemo da oplemenimo praksu primerenu prirodi čoveka i omogućimo neprekidno razvijanje pojedinca i društva i ostvarivanje čoveka kao najvećeg ideala i vrednosti. To podrazumeva usvajanje moralnih vrednosti i sticanje znanja, što se izražava u samorealizaciji i usavršavanju kako bi čovek postao mera stvari. Oslanjajući se na humanizam, mi hoćemo da istaknemo značaj etike i etičke odgovornosti u društvenom životu, etičkih normi bez kojih nema valјane koegzistencije i opstanka.
Delimo uverenje da svim lјudima treba političkim i ekonomskim sredstvima obezbediti približno iste pretpostavke za ostvarivanje jednakih šansi. Verujemo da svi lјudi treba da imaju jednake šanse da, prema vlastitim merilima i potrebama, slobodno biraju između različitih mogućnosti života, rada, duhovnog i materijalnog razvoja i da ostvare svoje potencijale i cilјeve. Socijalnu demokratiju može ugroziti ne samo jaka i neodgovorna država, nego i nekontrolisana vlast privatnog kapitala. Zato sloboda zahteva otklanjanje ponižavajuće zavisnosti, oslobađanje od oskudice, siromaštva, bede i straha, svih vrsta diktature, tiranije i despotije, ali i obezbeđivanje mogućnosti za razvoj ličnih sposobnosti za odgovorno učešće u društvu i politici. I jedno i drugo moraju biti pravno osigurani i zaštićeni. Samo materijalno i socijalno zaštićen čovek može na odgovarajući način koristiti šanse za slobodan razvoj. Zalažemo se za jednake životne mogućnosti i široku socijalnu sigurnost. Sloboda mora da važi i u privredi i u društvu, a to zahteva da demokratija bude opšte načelo života političke zajednice. Jedine granice slobode jesu slobode drugih. Savremena društva suočavaju se sa raznim vrstama izazova onih koji slobodu koriste protiv drugih pojedinaca, društva i ustanova. Odgovor tim izazovima ne sme ugroziti slobodu niti ohrabriti one koji je zloupotreblјavaju. Sloboda je odgovornost za slobodu svih. Slobodu treba čuvati i negovati pre svega kulturom tolerancije, ali i demokratskom kontrolom u cilјu delovanja države i njenih institucija u odbrani slobode.
Socijalna pravda za socijaliste znači jednaku slobodu za sve bez obzira na rasnu, nacionalnu, versku, polnu ili političku pripadnost i imovinsko stanje. Ona zahteva da svi budemo izjednačeni pred zakonom, da imamo iste šanse političkog i socijalnog angažovanja i socijalne sigurnosti, ravnopravnost žena i muškaraca, pravednost u raspodeli dohotka, svojine i vlasti, ali i pristup obrazovanju i kulturi. Nastojimo da socijalna pravda postane pravilo odgovornog društvenog života i njegovog funkcionisanja kroz organizacije, institucije i ustanove. Mi hoćemo da socijalnom pravdom uspostavimo harmonične društvene odnose i izgradimo branu uzurpaciji. To su temelјi socijalne pravde za koju se borimo. Ona isklјučuje sve privilegije pojedinaca i slojeva, a podrazumeva podršku onima koji su izloženi lišavanjima i životu u oskudici. Iste životne mogućnosti još uvek ne znače punu jednakost, već samo prostor za razvoj ličnih sklonosti i sposobnosti. Raznovrsnost lјudske prirode u uslovima jednakih šansi znači raznovrsniji društveni život i bogatije društvo.
Solidarnost vidimo kao spremnost slobodnih i jednakih lјudi na podršku svima koji pate i stradaju. Ona je odgovornost bez koje nema humanog društva. Socijalni rizici kojima su prvenstveno izloženi siromašni, stari, bolesni, svi koji nemaju sredstava ni snage da rešavaju svoje probleme ili nisu u stanju da se odbrane od nepravde, ne mogu zavisiti od sporadične dobre volјe i privatne potpore. Sloboda i socijalna pravda podrazumevaju solidarnost zasnovanu i na saradnji udruženih pojedinaca i socijalno angažovanih grupa, ali ne mogu zameniti delovanje socijalne države. Solidarnost je za nas jedan od uslova opstanka, razvoja, progresa i način za sprečavanje i bezbedno prevladavanje teškoća koje mogu zadesiti pojedinca, grupu, deo društva ili zajednicu u celini.
SPS je partija demokratske levice koja ima trajno uporište u narodu i viziju progresa svih građana Republike Srbije. Rodolјublјe i borba za slobodu i nezavisnost opredelili su istoriju našeg naroda i države u proteklim vekovima. Zato socijalisti baštine i cene slobodarske vrednosti. SPS će nastaviti da gradi budućnost građana Srbije na ovim temelјnim vrednostima i u XXI veku. Upravo su zato sloboda i mir za nas osnovne vrednosti i preduslov srećnog i skladnog razvoja i života.
Socijalisti svoj program zasnivaju na tri temelјa demokratije: političkoj, ekonomskoj i socijalnoj demokratiji, polazeći od činjenice da čovek u političkom smislu nije potpuno slobodan ako istovremeno ne može da uživa ravnopravan status na svom radnom mestu i u društvu. SPS se zalaže za društvo demokratskog socijalizma u kome će lјudi imati jednako pravo glasa i uticaja u svim sferama života i rada – na poslu, u društvu i u političkoj zajednici.
POLITIČKA DEMOKRATIJA
Demokratija je vlast naroda – od naroda i za narod. Privrženi smo političkom sistemu u kome će građanin biti subjekt suverenosti, a ne podanik. Građani imaju pravo da učestvuju u donošenju odluka i izboru svojih predstavnika. Demokratski socijalizam omogućava da se demokratija razvije dalјe od svojih liberalnih početaka.
Građani imaju pravo da na osnovu opšteg i jednakog prava glasa na neposrednim i tajnim izborima, neposredno i direktno, biraju odbornike i narodne poslanike u predstavničkim institucijama, ali to nije dovolјno. Predstavnička demokratija ne može zameniti neposredno učešće građana u donošenju odluka. Zato se zalažemo da se ubuduće češće primenjuje referendum i narodna inicijativa kada se odlučuje o pitanjima od zajedničkog i opšteg interesa.
Građani imaju pravo da se slobodno organizuju u političke stranke, organizacije i udruženja i da se u slobodnom i demokratskom nadmetanju takmiče za vlast i učešće u vlasti. Strankama je ustavom priznato pravo učešća u oblikovanju političke volјe. Tu posredničku funkciju između građana i države one mogu uspešno ostvarivati ako to čine demokratskim procedurama i neskriveno od javnosti.
Da bi građani zaista mogli vladati, neposredno i posredno, preko svojih izabranih predstavnika, mora biti ukinut svaki nelegitimni monopol moći. To znači da politički sistem mora biti tako izgrađen i zaštićen demokratskim sredstvima da niko – pojedinac, politička stranka ili grupa – ne može podrediti državu svojim interesima. Protivimo se zloupotrebama političke ili ekonomske moći u cilјu uspostavlјanja monopola na proces odlučivanja o najvažnijim pitanjima razvoja privrede, države i društva.
Odnos vlasti prema građanima je najznačajniji pokazatelј demokratičnosti političkog sistema. Položaj na vlasti socijalisti shvataju kao izraz poverenja naroda i kao obavezu da svako ko nastupa u ime naroda deluje za njegovo dobro. Izabrani predstavnici su odgovorni svojim biračima i mogu biti opozvani kada rade neodgovorno i pogrešno, zloupotreblјavaju vlast ili je koriste za grupne ili vlastite interese. Politička, moralna, krivična i materijalna odgovornost nosilaca javnih funkcija za dela počinjena u vreme mandata – posebno u slučajevima korupcije – brana su neodgovornoj vlasti i zahtevaju doslednu primenu.
SPS se zalaže za demokratsku političku kulturu koju odlikuju duh tolerantnosti, otvorena i konstruktivna rasprava, dijalog, uvažavanje različitih ideja, prava i interesa manjine i sprovođenje odluka većine. Demokratske vrednosti su vrednosti tolerancije, solidarnosti i saradnje među lјudima bez obzira na njihova politička, ideološka, religiozna ili bilo koja druga uverenja. U demokratiji svako je slobodan da kaže šta misli i da deluje u skladu sa time, pod uslovom da time ne ugrožava slobodu drugih lјudi.
Država nije vrednosno neutralna. Socijalisti smatraju da je država demokratska institucija koja reprezentuje i čuva zajednički život u političkoj zajednici, povezanost građana, naroda i teritorije i da je dovolјno jaka da garantuje stabilnost, teritorijalni integritet i suverenitet. Zaslužni smo što je u Ustav iz 1990. godine uneta odredba da je Srbija građanska država. Smatramo da je koncept građanske suverenosti dokazao svoju održivost i da i ubuduće treba da bude osnov političke organizacije države Srbije. Mi želimo da izgradimo građansku državu koja će biti pravična i jaka da zaštiti život, slobodu i imovinu svakoga pojedinačno i svih nas zajedno. I u Srbiji organizovanoj na građanskom principu, srpski narod ima državu u kojoj će sva svojstva identiteta – jezik, kultura, tradicija i vera – biti neupitni.
Zajedno sa drugim političkim strankama u poštenoj i demokratskoj konkurenciji, ali i u odnosima saradnje, mi izgrađujemo i učvršćujemo tu državu i svesni smo odgovornosti za nju. Svesni smo i njenih brojnih nedostataka, koji su često i naše sopstvene slabosti.
Socijalisti istrajavaju u izgrađivanju demokratskog socijalizma kako bi Srbija bila ono što je u ustavnim načelima zapisano – demokratska i socijalno odgovorna država. Trajno smo opredelјeni da našim aktivnostima odnose u društvu približimo normama koje su utemelјene u tradicijama evropske demokratije usmerene na jednaku slobodu solidarnih građana.
Srbija je multietničko, multireligijsko i multikulturalno društvo u kome se jednako vrednuju lјudska prava pojedinca i prava nacionalnih manjina i gde će čovek čoveku biti sugrađanin bez obzira na naciju, veru, kulturu, jezik ili neku drugu posebnost.
Republikanski oblik uređenja države konstituisane na principu podele vlasti smatramo najprimerenijim našim potrebama. Zakonodavna vlast treba da potiče od građana, da bude kontrolisana od građana i da bude potčinjena ustavu. Vlada kojoj pripada izvršna vlast mora da vlada po zakonima i da bude odgovorna Narodnoj skupštini. Sudska vlast mora da bude samostalna i nezavisna i da bude rukovođena isklјučivo pravom i zakonima.
Socijalisti svoje delovanje ne ograničavaju samo na državu. Ukazujemo na važnost delovanja brojnih subjekata u društvu – lokalnih zajednica, univerziteta, stranaka, sindikata, crkava, medija, inicijativa građana i privrede. Oni svojim interesima i delovanjem pokreću promene u privredi i društvu. Bez njihovog uticaja na delovanje države ona ostaje ogolјeni aparat prinude lišen realnih sadržaja.
Socijalisti ne precenjuju mogućnosti delovanja države i dobro znaju njene nedostatke, ali odbijaju neargumentovane kritike državnih institucija i državne uprave. Mi ćemo imati uvek kritičan i konstruktivan odnos prema delovanju države, pogotovo ako njeno delovanje nije u skladu sa ustavom i u interesu najvećeg broja građana. Zahvalјujući političkoj demokratiji naša država nije više klasna država, ali naše društvo nosi, i dugo će nositi, mnoge odlike klasnog društva.
Većina lјudi je zahvalјujući socijalnoj državi dobila priliku da unapredi svoje građanske slobode i prava. Znamo da je i u demokratskoj državi moguća zloupotreba vlasti, kao što se i socijalna država može izmetnuti u birokratsko tutorstvo. Zato se zalažemo za koncept socijalno odgovorne države koji će sprečavati sve oblike eksploatacije i ekonomsko-socijalne obespravlјenosti.
Stalna demokratizacija brana je takvim devijacijama. Zato država mora biti pod stalnom kritičkom kontrolom i ne sme odustajati od stalne promene društvenih odnosa, jer se samo tako mogu osigurati socijalno odgovorno društvo i tržišna privreda. Socijalisti će takve promene uvek podržavati sa cilјem da se klasne karakteristike društva ukinu, a ne da se samo ublažavaju.
Osnovna prava moraju obezbediti slobodu pojedinca da bude aktivan u odnosu na državu u oblikovanju društvenih odnosa. To podrazumeva odbranu od naraslih tehnoloških mogućnosti kontrole pojedinaca, od koncentracije i nekontrolisanog korišćenja podataka u rukama državne uprave, ali i privatnih agencija i organizacija. S druge strane, moraju se ostvarivati ustavna načela: zaštita pojedinaca i porodice mora se sprovesti u svim oblastima; slobode okuplјanja i demonstracija moraju se štititi od nasilnog ometanja; sloboda informisanja treba da se brani od opasnosti ekonomske koncentracije i političkih intervencija.
Ova prava suštinski znače zaštitu manjine. Upravo su to oblasti u kojima se ne sme odlučivati bez konsultovanja i uvažavanja manjine. Većinsko odlučivanje ima nespornu važnost u funkcionisanju političkog sistema, ali se zato manjina ne sme ignorisati, a pogotovu izlagati nasilјu. Većina je obavezna da svoje odluke obrazloži i stalno proverava u svetlu novih uslova i prigovora. Konstruktivno uvažavanje interesa manjine i demokratsko sprovođenje odluka većine može sačuvati mir u društvu i trajno osigurati legitimitet većinskog principa odlučivanja.
Socijalisti se zalažu za pravnu državu koja štiti sve građane jednako. Jednakost pred zakonom mora da važi za sve – niko ne može biti iznad zakona. Insistiramo na doslednoj primeni zakona – jednako prema svima i svakome. Poreklo, partijska pripadnost, bogatstvo ili funkcija na vlasti ne mogu biti razlozi da se ne poziva na odgovornost za dela koja su kažnjiva po zakonu.
Uspostavlјanje zakonitosti, pravna sigurnost i nezavisnost pravosuđa povratiće poverenje građana u efikasnost i nepristrasnost pravnog sistema. Nezavisno, odgovorno, stručno i efikasno pravosuđe uslov je da sudije služe samo zakonu.
Dok zakoni važe moraju se striktno poštovati i primenjivati, a u tome posebnu važnu ulogu ima Ustavni sud. Ustavni sud je vrhovna instanca čijim odlukama moraju da se priklone svi, kao što svi moraju da rade u interesu autoriteta Ustavnog suda. Pokušaji da se ustavni sporovi zloupotreblјavaju u političkim obračunima ruše autoritet države i svake vlasti, kao i subjekata koji za time posežu.
Građani, njihove organizacije, javnost i političke stranke imaju pravo da kritikuju zakone koje smatraju nepravednim i da zahtevaju njihovo menjanje kroz redovnu zakonodavnu proceduru.
Građani imaju prava i treba da žive i rade u društvu sa manje straha za svoju ličnu bezbednost i bezbednost imovine i prava. Svim političkim sredstvima podržavaćemo državu i njene organe da obezbede efikasnije smanjivanje kriminala i korupcije. Podržavamo modernizaciju i osposoblјavanje policije, tužilaštva i pravosuđa, promenu zakonskih propisa i strože pravne i ekonomske mere u sankcionisanju svih vidovi kriminala i korupcije, posebno organizovanog kriminala. Država mora stalno da unapređuje mehanizme, informisanje i učešće građana u sprečavanju ovih vidova društvene patologije.
Javna uprava za koju se zalažu socijalisti mora biti efikasna, debirokratizovana, departizovana i ekonomična. Ona pre svega mora da bude servis svih građana kako bi oni u nju imali poverenja.
Svaka reforma i modernizacija javne uprave treba da teži postizanju tri cilјa: da javni službenici budu stručno osposoblјeni da efikasno i nepristrasno primenjuju zakonska rešenja i sprovode upravne postupke; da budu otvoreni i na usluzi građanima – korisnicima njihovih usluga uz pojednostavlјivanje procedura i masovniju upotrebu savremenih tehnologija i, naposletku, i izuzetno važno – da pripreme i osnaže državne institucije u cilјu učlanjivanja Srbije u Evropsku uniju.
Lokalna samouprava omogućava građanima da direktno učestvuju u javnim poslovima i rešavaju svoje probleme. Zato je lokalna samouprava najbolјa škola demokratije.
Socijalisti se zalažu za tri pravca reforme lokalne uprave. Prvi je decentralizacija – ustupanje velikog dela državnih nadležnosti i finansijskih sredstava lokalnim samoupravama. Drugi je dekoncentracija javnih ovlašćenja – prenošenje javnih ovlašćenja od ministarstava na agencije, javne službe i organe lokalne samouprave u cilјu približavanja javnih usluga građanima. Treći je – delegiranje i privatizacija pojedinih javnih službi u cilјu njihovog bolјeg funkcionisanja i finansiranja.
U određivanju nadležnosti lokalne samouprave treba naći meru između naraslih potreba efikasne decentralizacije i neopravdanih tendencija centralizacije i etatizma, s jedne strane, a s druge strane zatvaranja lokalnih zajednica u sopstvene granice. U našem delovanju insistiraćemo da se sistem lokalne samouprave izgradi na:
Primenom ovih mehanizama obezbediće se puno poštovanje principa Evropske povelјe o lokalnoj samoupravi i ona učiniti institucijom kojom vladaju građani, a ne centralne vlasti.
Alokacija ekonomskih resursa koja je isklјučivo vođena slobodnim delovanjem tržišnog mehanizma generiše teritorijalne nejednakosti. Na dugi rok to uzrokuje neravnomeran raspored kapitala i lјudi, kao i čitav niz ekonomskih, socijalnih i političkih problema. Time se usporava privredni razvoj, iz čega sledi potreba za njegovim usmeravanjem i državnom intervencijom.
Stoga se opredelјenje SPS-a za prihvatanje regionalizacije temelјi na potrebama smanjivanja regionalnih nejednakosti, na podizanju efikasnosti i kvaliteta u pružanju javnih usluga. Takva politika ima ishodište u stvaranju pretpostavki za bolјe funkcionisanje države. Iskustva dobro uređenih društava i opredelјenost Srbije za članstvo u EU nalažu da se ideja regionalizacije razmatra u okviru načela sadržanih u Evropskoj povelјi o lokalnoj samoupravi i Evropskoj povelјi o regionalnoj demokratiji. Socijalisti će se time rukovoditi u debatama o ovoj temi.
Regionalizacija nosi potencijalne prednosti artikulacije posebnih interesa, alokacije resursa, ravnomernijeg razvoja, demokratičnosti i fleksibilnosti isto koliko i opasnosti desuverenizacije, usložnjavanja nivoa upravlјanja, rasta birokratije, lokalizama, segregacije, kao i separatizama raznih vrsta. Shvatanje regionalizacije kao autarhičnog projekta može biti ne samo povod dubokih podela u društvu, nego i uzrok odbacivanja ideje decentralizacije, pa i regionalizacije u celini. Zato smatramo da ideja regionalizacije mora biti pažlјivo osmišlјena, u skladu sa realnim ekonomskim potencijalima i potrebama građana, i postepeno širokim društvenim konsenzusom primenjena, uz uvek živu svest o našim dobrim i lošim iskustvima, i uz poštovanje teritorijalnog integriteta.
Socijalisti su trajno opredelјeni za doslednu primenu svih lјudskih prava i sloboda formulisanih Povelјom OUN, paktovima o građanskim i političkim i socijalno-ekonomskim pravima OUN i dokumentima iz ove oblasti usvojenim u okviru Saveta Evrope, Evropske unije i OEBS-a. Svi građani moraju biti jednaki i ravnopravni bez obzira na svoju nacionalnu ili versku pripadnost, pol, rasu, političko uverenje ili seksualnu orijentaciju.
Ističemo važnost i povezanost političkih i ekonomsko-socijalnih prava. Nema potpune slobode bez prava na političku i ekonomsku demokratiju. Insistiraćemo na tome da se sva prava i slobode garantovani ustavom i zakonima dosledno poštuju i sprovode u praksi. Podsticaćemo stalno unapređivanje sloboda i prava čoveka, u skladu sa najnaprednijim međunarodnim i demokratskim standardima.
Srbija je mnogo učinila na pobolјšavanju položaja manjinskih grupa. Međutim, pripadnici ovih grupa često su izloženi govoru mržnje, nejednakom tretmanu u obrazovnom, zdravstvenom, sudskom sistemu i prilikom zapošlјavanja, pa i nasilјu. To se pre svega odnosi na Rome, osobe sa posebnim potrebama i osobe drugačije seksualne orijentacije. U okviru manjinske politike naše aktivnosti biće usmerene na rešavanje njihovih problema: pravni status, sprečavanje nasilјa, pobolјšanje njihovog položaja u svim oblastima u kojima se krše njihova prava. Rešavanje problema manjinskih grupa smatramo testom stepena demokratičnosti našeg društva. Insistiramo na doslednom poštovanju ustavnih i zakonskih normi o zabrani diskriminacije, a državne organe smatramo odgovornim za razvijanje mehanizama za suzbijanje nasilјa prema ovim manjinskim grupama.
Afirmisaćemo rad poverenika za informacije od javnog značaja, zaštitnika građana, svih zaštitnih i kontrolnih institucija čija funkcija u sistemu zaštite lјudskih prava tek treba da zaživi u punoj meri. Oni treba da budu brana lošoj, nesavesnoj, korumpiranoj javnoj upravi, inicijatori za usavršavanje normativnog okvira i efikasnosti procedura u zaštiti lјudskih prava i sloboda.
Socijalisti podržavaju potpunu slobodu religioznih i duhovnih opredelјenja svakog građanina – svako ima slobodu izbora da bude vernik, ateista ili agnostik. Versko opredelјenje lična je stvar svakog građanina.
Uvažavamo doprinos koje su velike svetske religije dale razvoju celokupne civilizacije i kulture. Naročito cenimo neizbrisiv doprinos koji je Srpska pravoslavna crkva imala u očuvanju identiteta našeg naroda i države. Činjenicu da je veronauka postala izborni predmet u javnim obrazovnim ustanovama u našoj zemlјi shvatamo kao otvorenost države da se mladi naraštaji, posle višedecenijske potisnutosti, upoznaju sa ulogom koju su religije i crkve odigrale u svetskoj istoriji. Taj važan deo opšte kulture svakog pojedinca ne sme se pretvoriti u prinudu i nametanje niti u zadiranje u laički karakter države.
Socijalisti se opredelјuju za laičku državu. Načelo laičke države smatramo tekovinom moderne civilizacije, koje je proklamovano u ime očuvanja lјudskih prava i sloboda svih građana, bez obzira na to kako se oni opredelјuju u verskim pitanjima.
Saradnju i toleranciju svih verskih zajednica u Republici Srbiji vidimo kao važan uslov očuvanja stabilnosti našeg društva. Poštujući i štiteći slobodu mišlјenja, savesti i veroispovesti socijalisti pozdravlјaju napore verskih zajednica, vernika i crkvenih velikodostojnika da inicijativama, kritikama i stavovima utiču na kreiranje društvenog i političkog života, čime su i sami u položaju da budu izloženi kritici. Takav angažman vidimo kao važan doprinos dijalogu u društvu, smatramo ga korisnim ukoliko se vodi u duhu tolerancije i poštovanja stavova drugih.
U cilјu opšte dobrobiti socijalisti su otvoreni za dijalog i saradnju sa verskim zajednicama, posebno kad zajedničko delovanje može biti od koristi društvu u celini.
Nesmetana komunikacija i protok informacija potvrđuju stepen slobode svakog društva. Sloboda javne reči i sloboda mišlјenja moraju se uvek iznova osvajati. Jačanje i stabilnost demokratije cenzuru svodi na najmanju opasnost, ali koncentracija medijske moći može ograničiti slobodu izražavanja i sputati raznovrsnost mišlјenja. Naše političke, ekonomske i društvene ustanove su mlade i nedovolјno stabilizovane.
To zahteva istrajavanje na standardima slobodnog i nepristrasnog informisanja i dostupnosti informacija svim građanima. U štampi i elektronskim medijima moraju biti zastuplјena različita mišlјenja. Zaposleni u javnim medijima odgovorni su za tačnost informacija, a njihov rad je podložan javnoj kontroli od strane demokratskih političkih institucija i javnosti. Izdavač ili vlasnik i njihovi politički i ekonomski interesi ne smeju da utiču na tačnost informisanja.
Protivimo se neistinitom i manipulativnom informisanju – svim oblicima cenzure i svakoj zloupotrebi moći masovnih medija u cilјu političke, ideološke, religiozne ili druge vrste indoktrinacije, naročito kada su usmereni na širenje rasne, nacionalne ili verske mržnje, na nasilno rušenje ustavnog poretka, ugrožavanje odbrane i bezbednosti zemlјe i obračun sa neistomišlјenicima. Zloupotrebe masovnih medija u cilјu širenja neistina, uvreda i kleveta koje ugrožavaju lični integritet i dostojanstvo pojedinaca i institucija treba sprečavati i kažnjavati isklјučivo pravnim sredstvima.
Socijalisti podržavaju emancipatorsku misiju medija i oštro se protive svim vidovima njihove manipulacije. Protiv smo komercijalizacije koja vodi produkciji programa niske kulturne vrednosti, senzacionalizmu i verbalnom ekstremizmu, i programa koji ne poštuju profesionalne i etičke kodekse. Pregaoci za slobodno i istinito informisanje, stvaraoci kojima je stalo do kulturne i obrazovne misije informisanja moraju biti snažnije podržavani, materijalno i kreativno stimulisani.
Ponosni smo što je pored strahota građanskog rata na prostorima bivše Jugoslavije, nasilne secesije, međunarodnih sankcija, izolacije i agresije na našu zemlјu Srbija ostala nacionalno mešovita zajednica koja je sačuvala vekovna iskustva zajedničkog multietničkog, multikulturalnog i multikonfesionalnog života, uvažavajući najviše demokratske međunarodne standarde i norme.
Socijalisti se zalažu da pripadnici nacionalnih manjina imaju ne samo ista individualna prava i slobode kao i svi ostali građani Republike Srbije nego i sva kolektivna prava koja se garantuju aktima međunarodnih organizacija. Socijalisti će se protiviti svim idejama da se prava pripadnicima nacionalnih manjina smanjuju.
Socijalisti najoštrije osuđuju pokušaje manipulisanja manjinskim pitanjima koja imaju za cilј cepanje teritorije Republike Srbije na nacionalnoj osnovi i na takve pojave će uvek upozoravati. Isto tako, socijalisti smatraju pogrešnim da se manjinska prava i institucije koriste za političku samoizolaciju i getoizaciju nacionalnih manjina čiji su zagovornici pojedine stranke koje se deklarišu kao njihovi reprezenti i koje svojom delatnošću unose podele među građanima po nacionalnoj osnovi. Prava nacionalnih manjina ne mogu se koristiti protiv srpskog naroda ili drugih manjina i države. Čak i prema najvišim međunarodnopravnim standardima nacionalne manjine nemaju pravo samoopredelјenja, odnosno mogućnost otceplјenja. Socijalisti smatraju da se svi problemi i sporovi koji se tiču prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina mogu rešiti u okviru demokratski izabranih i legitimnih institucija Republike Srbije u tolerantnom dijalogu.
Koncept jedinstvene Republike Srbije za koji se zalažu socijalisti obezbeđuje funkcionisanje jedinstvenog političkog, pravnog i ekonomskog sistema na celokupnoj teritoriji države, u okviru njene ustavno definisane teritorije, u interesu svih njenih građana koji na tom prostoru žive i rade. Ni na koji način se ne sme ugroziti ili dovesti u pitanje teritorijalna celovitost i suverenitet države Republike Srbije. Neprihvatlјive su, stoga, sve ideje i politike koje osporavaju teritorijalnu celovitost ili bilo kakvi pokušaji izmene ustavnog poretka Republike Srbije koji bi vodili otceplјenju dela teritorije od Republike Srbije.
Socijalisti su svesni potrebe decentralizacije vlasti i dekoncentracije moći. Međutim, nastojanja da se Republika Srbija razdeli na političke, ekonomske ili nacionalne, zatvorene celine, vodi provincijalizaciji, civilizacijskom i ekonomskom nazadovanju svih građana Republike Srbije, odnosno dalјem ugrožavanju teritorijalnog integriteta Srbije i socijalisti se takvim pokušajima odlučno protive.
Socijalisti ostaju pri stavu da autonomne pokrajine u Srbiji ne mogu imati državne atribute. Autonomne pokrajine predstavlјaju oblik teritorijalne autonomije utvrđen ustavom kao izraz specifičnih nacionalnih, istorijskih i kulturnih osobenosti područja na kojima su obrazovane.
Za socijaliste stepen autonomije AP Vojvodine jeste pitanje demokratije i decentralizacije, a ne pitanje autonomaštva. Zalažemo se za jasno razgraničenje ekonomskih argumenata za veći stepen decentralizacije i prenošenje određenih prava i nadležnosti na AP Vojvodinu, ali smo protiv neopravdanih političkih pritisaka za ustupanje atributa državnosti kako bi se opravdale težnje za kon/federalizacijom Republike Srbije ili zastupala secesija pojedinih delova ili celine teritorije aP Vojvodine od Republike Srbije.
Socijalisti istovremeno smatraju da je neprihvatlјiva politika negiranja autonomije Vojvodine i poricanje svrsishodnosti decentralizacije vlasti u Srbiji. Status autonomije Vojvodine treba da odrazi njene istorijske, geografske, demografske i ekonomsko-socijalne specifičnosti i potrebe u cilјu pobolјšanja uslova za optimalni privredni, socijalni i kulturni razvoj celokupne Republike Srbije i svih njenih građana, a ne samo građana koji žive u okviru Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Pokušaji rešavanja tzv. vojvođanskog pitanja internacionalizacijom, po nacionalnim linijama podele, štete svima i stvaraju sumnju kod građana
Srbije u potrebu postojanja pokrajina. Iz tih razloga socijalisti će se odlučno protiviti pokušajima izazivanja međunacionalnih tenzija, netrpelјivosti i sukoba. Pitanja stepena decentralizacije i autonomije Vojvodine rešavaće se isklјučivo unutar legitimnih institucija vlasti u Republici Srbiji.
Kosovo i Metohija je sastavni deo srpskog identiteta i državnosti. Za socijaliste Srbije Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija je nerazdvojni deo Republike Srbije, a rešavanje problema izazvanih nasilnom secesijom, nelegalnom i nelegitimnom agresijom NATO-a i jednostranim proglašavanjem nezavisnosti najvažnije je državno, nacionalno, istorijsko, moralno i duhovno pitanje srpskog naroda i Republike Srbije.
Istrajno ćemo insistirati na poštovanju i primeni Rezolucije Saveta bezbednosti OUN br. 1244. iz 1999. godine, kojom je potvrđen teritorijalni integritet Republike Srbije. Socijalisti ne priznaju, niti će priznati bilo koji akt, bilo ko da ga preduzme, koji je suprotan Rezoluciji Saveta bezbednosti OUN br. 1244.
Međunarodno posredovanje u rešavanju ovog spora i međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji nije rešilo probleme. Realno gledano, problemi su produblјeni: kvazidržava nije priznat član međunarodne zajednice; ne može samostalno funkcionisati; nastavlјaju se nasilјe, proterivanje i getoizacija Srba i drugih nealbanskih nacionalnih zajednica uz uništavanje njihove imovine i verskih i kulturnih spomenika.
Mi ostajemo privrženi traženju rešenja mirnim putem i političkim sredstvima u interesu svih na osnovu međunarodnog prava, uz učešće OUN, međunarodnih organizacija i svih relevantnih subjekata u međunarodnoj zajednici, posebno EU. Svesni smo da vraćanje na pređašnje stanje ne bi bilo održivo rešenje. Ali ni insistiranje na uspostavlјanju neliberalne kvazidržave – tzv. nezavisnog Kosova, koje nije u stanju da garantuje bezbednost, štiti slobodu i imovinu svim stanovnicima, koje ne procesuira zločine počinjene na nacionalnoj osnovi, koje ne omogućava povratak prognanih, i koje nema izglede na uspešan ekonomski razvoj – nije održivo. Takvo stanje problem Kosova i Metohije može dugoročno pretvoriti u „zamrznuti“ sukob i udalјiti ga od rešenja prihvatlјivog za sve koji tu žive – Srbe, Albance i pripadnike drugih etničkih zajednica.
Što se ta realnost pre shvati na svim stranama, pre će se omogućiti nastavak pregovaračkog procesa u cilјu postizanja prihvatlјivog rešenja statusa AP Kosovo i Metohija za sve zainteresovane strane, koje će i Srbima i Albancima na Kosovu i Metohiji omogućiti suštinsku autonomiju, i kojim će Srbija sačuvati teritorijalni integritet.
Pre početka takvog rešavanja, SPS zahteva da se svim privremeno raselјenim licima sa AP Kosova i Metohije omogući povratak u svoje domove, da im se vrati ili nadoknadi oduzeta, uništena i oplјačkana imovina, da im se omogući slobodan i miran život i rad, uz punu garanciju lične i imovinske sigurnosti.
SPS smatra da je rešavanja statusa AP Kosova i Metohije istovremeno i pitanje mira i stabilnosti regiona Balkana, jugoistočne Evrope, ali i šire. Jednostrana i protivpravna secesija je presedan u međunarodnim razmerama koji može da destabilizuje suverene države širom sveta. Insistiranje na ultimativnom rešenju koje ne poštuje međunarodnopravne principe ugrožava mir i stabilnost u celokupnoj međunarodnoj zajednici.
Svet i region Balkana izloženi su velikim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama. Smatramo da gomilanje naoružanja i svrstavanje u vojne saveze nisu adekvatni odgovori na te izazove. Socijalisti prepoznaju proširenje i produblјenje koncepta bezbednosti do koga je došlo u poslehladnoratovskom periodu. U tom smislu, posebnu pažnju posvećujemo konceptu lјudske bezbednosti koji je usredsređen na blagostanje i kvalitet svakodnevnog života građana, ne odričući pri tome izuzetan značaj tradicionalnih koncepata bezbednosti, zasnovanih na obaveštajnoj i protektivnoj moći države.
Uzimajući u obzir ogromne lјudske i materijalne štete koje je pretrpela u ratnim razaranjima u XX veku – u Prvom i Drugom svetskom ratu, u građanskom ratu i etničkim sukobima tokom poslednje decenije prošlog veka i NATO bombardovanja – socijalisti smatraju da Srbija treba da razvije koncept vojne neutralnosti.
Vojnu neutralnost vidimo kao izraz iskrene opredelјenosti Republike Srbije za politiku mira, dobrosusedske saradnje, bezbednosti i stabilnosti u regionu Balkana, Evrope i u svetu. Opredelјenje Republike Srbije za politiku nepristupanja vojnopolitičkim savezima nije i ne sme biti prepreka ostvarivanju različitih oblika međunarodne bezbednosne saradnje, pre svega kroz učešće u međunarodnim mirovnim misijama pod mandatom UN.
Činjenica je da je Republika Srbija opredelјena za pridruživanje Evropskoj uniji. S druge strane, koncept evroatlantskih integracija podrazumeva tri aspekta: političku, ekonomsku i vojnobezbednosnu integraciju. Pri tome, pored svih transformacija kroz koje je prošao, pogotovo nakon okončanja „hladnog rata“, NATO ipak ostaje prevashodno vojni savez. Srbija danas nije meta pretnji od kojih bi se mogla zaštititi članstvom u vojnom savezu. Pored toga, socijalisti istovremeno polaze od činjenice da su nelegalan i nelegitiman napad NATO-a 1999. godine na našu zemlјu, velika materijalna razaranja, lјudske žrtve i vojno-politička podrška secesionistima stvorili ozbilјnu prepreku članstvu Srbije u NATO-u. Pristupanje Srbije programu Partnerstvo za mir shvatamo kao potvrdu naše spremnosti za prihvatanje najviših standarda u oblasti bezbednosti i obaveza koje proizlaze u kontekstu jačanja bezbednosti u međunarodnoj zajednici. Smatramo to dovolјnom formom kojom možemo zadovolјiti naše potrebe na polјu bezbednosti i ispuniti međunarodne obaveze.
Konačnu odluku o eventualnom pristupanju Srbije bilo kom vojnopolitičkom savezu moraju doneti isklјučivo građani Republike Srbije – većinskom volјom izraženom na demokratski organizovanom referendumu.
Razvoj međunarodnih odnosa neprekidno utiče na promene spolјnopolitičke prakse. Danas su na delu napetosti između težnji za dominacijom i težnji za partnerstvom.
Srbija je u svojoj novijoj istoriji bila svedok razvoja i smene poredaka moći i poligon za uticaje velikih sila i njihovih saveza. Veoma često to je imalo teške, gotovo tragične posledice, po stabilnost, razvoj, život lјudi i opstanak nacije. U tim vrtlozima Srbija je uvek težila takvoj međunarodnoj poziciji koja respektuje njenu slobodu i samostalnost. Položaj Srbije danas je izuzetno težak. Osnovni problem je, s jedne strane, iskonska težnja Srbije za očuvanjem državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, dok je, s druge strane, Srbija izložena brojnim političkim, ekonomskim i teritorijalnim uslovlјavanjima. Socijalisti smatraju da je razumnom i konstruktivnom politikom moguće pronaći kompromisna rešenja za izlaz iz ove teške situacije.
Istorijski i civilizacijski, a ne samo geografski, Srbija je evropska zemlјa i evropsko društvo. Okrenutost Srbije ka evropskim integracijama je logično nastojanje da se smanje pritisci, potvrdi i revitalizuje evropski identitet državotvorne slobodne nacije. Opredeliti se za Evropsku uniju ne znači zatvoriti se za obostrano korisne odnose sa drugima. Svet je policentričan. Osposoblјavanje za partnerstvo trebalo bi da stabilizuje i proširi horizonte za prosperitet.
Socijalisti smatraju da bi Srbija trebalo da se opredeli za kooperativnost umesto poslušnosti. Dostojanstvo umesto inata i prkosa. Trezvenost umesto romantizma. Samopoštovanje umesto samoprezira. Poštovanje svojih vrednosti bez arogancije prema vrednostima drugih. Kultura dijaloga umesto sile. To su principi kojima ćemo se rukovoditi da bismo se održali i izborili za svoje mesto u zajednici slobodnih naroda. Oni su temelј svesti o jasnoj granici ispod koje se ne sme i neće ići u prihvatanju zahteva, ma od koga dolazili, u odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta države.
SPS se zalaže za spolјnu politiku koja će biti u funkciji mira i sistema kolektivne bezbednosti ustanovlјenog Povelјom UN, ekonomskog razvoja, političke stabilnosti i dalјe demokratizacije Republike Srbije, kao i očuvanja suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta u granicama potvrđenim važećim međunarodnim ugovorima. Srbija treba da bude ravnopravan subjekt u međunarodnoj zajednici, pre svega u regionu Balkana i u Evropi. Geostrateški položaj Srbije, njeni ekonomski, prirodni i lјudski resursi pogodni su za saradnju i integracije sa mnogim državama i međunarodnim organizacijama.
Socijalisti su opredelјeni za ostvarivanje sledećih cilјeva u spolјnoj politici:
Socijalisti će nastaviti da budu aktivni učesnik u razvijanju saradnje i integracionih procesa na Balkanu i u regionu jugoistočne Evrope. Istrajno ćemo doprinositi razvoju svih drugih regionalnih procesa saradnje i integracije, kao što su evromediteranski, podunavski, istočnoevropski, jadransko-jonski, crnomorski, evroazijski i time u punoj meri potvrditi i iskoristiti svoj geostrateški položaj raskrsnice i mosta između evropskog zapada i istoka, severa i juga.
Svestranija saradnja zemalјa jugoistočne Evrope u cilјu jačanja kapaciteta za evropske integracione procese, uklanjanje administrativnih, carinskih i drugih prepreka slobodnom kretanju lјudi, robe, kapitala, kulturnih, naučnih i drugih dostignuća i za stvaranje zone slobodne trgovine u regionu – realna je potreba, uz standardne mere zaštite i podrške domaće privrede.
Socijalisti se zalažu za afirmaciju opšteprihvaćenih međunarodnih standarda u razvoju međunarodnog prava. Podržavamo funkcionisanje Stalnog međunarodnog krivičnog suda kao institucije zasnovane na poštovanju međunarodnih normi. Neophodno je sve učiniti da se ovaj sud afirmiše kao nadnacionalni opšteprihvaćeni sud, koji će suditi nepristrasno, na osnovu normi i standarda međunarodnog prava.
Evropska orijentacija spolјne politike Srbije zasnovana je na bliskim vezama naše zemlјe i naroda sa zemlјama i narodima Evropske unije sa kojima delimo zajedničke istorijske i civilizacijske vrednosti i tradicije kao i zajedničke ekonomske interese. Socijalisti smatraju da naša zemlјa treba i može da da doprinos izgradnji zajedničkog evropskog doma, i zato dajemo punu podršku i doprinos pregovorima oko članstva Srbije u Evropskoj uniji. Elementi evropske politike na kojima zasnivamo naše delovanje jesu:
Socijalisti se zalažu da državne institucije Republike Srbije organizovano prate život i pomažu razvoj pripadnika srpskog naroda u svim bivšim jugoslovenskim republikama, naročito u Republici Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Smatramo da je naša obaveza da svojim sunarodnicima pružamo materijalnu i moralnu podršku u cilјu pobolјšanja uslova života i rada, očuvanja nacionalnog identiteta, kulturne tradicije i intenzivnih veza sa matičnim narodom.
Insistiramo na bezbednom i održivom povratku izbeglih i prognanih lica u Republiku Hrvatsku. Zahtevamo da im se vrati ili obešteti uništena ili bespravno oduzeta imovina i da ostvare ostala prava na odštetu i zaštitu koja im pripadaju po međunarodnim standardima zaštite manjinskih zajednica. Intenzivnije angažovanje međunarodnih organizacija na rešavanju pitanja izbeglih i prognanih lica sastavni je deo takve politike. Istovremeno, socijalisti će nastojati da izbegla ili prognana lica koja žele da ostanu da žive i rade u Srbiji postanu punopravni građani i državlјani Republike Srbije kroz proces ekonomske, političke, kulturne i društvene integracije.
Socijalisti će se zalagati za dalјe povezivanje i intenziviranje saradnje sa Republikom Srpskom na ekonomskom, političkom i kulturnom planu, u skladu sa Sporazumom o specijalnim i paralelnim vezama. Protivimo se pokušajima revizije Dejtonskog sporazuma koji je klјučni garant mira i bezbednosti Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Sporazum se može menjati samo demokratskom procedurom odlučivanja – saglasnošću političkih institucija sva tri konstitutivna naroda.
Socijalisti se zalažu za intenziviranje saradnje sa Republikom Crnom Gorom na ekonomskom, političkom, bezbednosnom i kulturnom planu i za potpisivanje sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama između Republike Srbije i Crne Gore, zasnovanog na tradicionalnim, istorijskim, političkim, ekonomskim i nacionalnim vezama Srbije i Crne Gore. Građani koji se izjašnjavaju kao Srbi i govore srpskim jezikom obavezuju nas da Srbija intenzivira sve vidove saradnje sa Crnom Gorom.
EKONOMSKA DEMOKRATIJA
Osnova političkog programa SPS-a jeste projekat razvoja društva koji se zove demokratski socijalizam. Porast društvenog blagostanja, bolјi i pravedniji uslovi rada, veća zaposlenost i zarade jesu cilјevi kojima težimo. SPS je protiv kapitalizma u kome beskrupulozna trka za profitom omogućava pojedincima bogaćenje i raskošan život zasnovan na eksploataciji obespravlјenih radnika koji rade u uslovima nedostojnim čoveka u XXI veku. Moć kapitala nad radom mora biti ograničena pravilima, zakonima i standardima koji važe u najrazvijenijim evropskim zemlјama.
Uzoran model ekonomske demokratije za koji se zalažemo razvijen je i primenjuje se u evropskim zemlјama gde su socijalističke i socijaldemokratske stranke dugo vreme bile ili jesu na vlasti i imaju dugu tradiciju i velike tekovine borbe za lјudska i radnička prava zasnovana na konceptu demokratskog socijalizma i moderne tržišne privrede.
Kao autentična stranka levice, prvenstveno se obraćamo onima koji žive od svog rada, znanja, poslovnih ideja i inicijativa i izražavamo njihove neposredne i dugoročne interese. Nјihov prevashodni interes je da rade i da za to primaju pravičnu naknadu. Da bi povećali svoje izglede za sigurnost zaposlenja u budućnosti, radnicima se mora omogućiti stalno sticanje novih znanja i veština. To je u interesu ne samo zaposlenih, već i poslodavaca i društva u celini. Zbog toga investicije u humani kapital moraju biti njihova zajednička briga i obaveza.
Polazimo od činjenice da će se razvoj u XXI veku temelјiti na ekonomiji zasnovanoj na znanju. Stoga socijalisti smatraju da svima zaposlenima treba omogućiti stručno i profesionalno osposoblјavanje u toku čitavog radnog veka. Brzina tehnoloških promena se povećava. Primena novih tehničko-tehnoloških dostignuća čini osnov veće produktivnosti rada, samim tim i zarada. Kao svoj cilј socijalisti ističu demokratizaciju kompetencija. Jednostavno, država je dužna da stvori jednake uslove obrazovanja i osposoblјavanja za tržište rada celokupnom stanovništvu. Znanje kao privatno dobro treba da bude efikasno zaštićeno kao intelektualna svojina da bi moglo biti komparativna tržišna prednost i da bi omogućilo ostvarivanje dobiti za onoga ko ga poseduje.
Ekonomska demokratija za koju se zalažemo podrazumeva i da radnici budu poštovani kao ličnosti koje svojom inicijativom i inventivnošću doprinose unapređenju rada, bolјoj organizaciji i većoj efikasnosti. To im daje pravo da učestvuju u ostvarenoj dobiti i jednim delom u donošenju odluka, što ne ugrožava princip nepovredivosti privatne svojine kao osnove funkcionisanja tržišne privrede.
Socijalisti su prvenstveno zainteresirani za svet rada i njegovu stvaralačku moć, i zato će insistirati na ostvarenju svih prava radnika navedenih u Povelјi OUN, kao i Povelјi o osnovnim socijalnim pravima radnika EU. To znači da cilјevi sadržani u političkim deklaracijama moraju biti pretvoreni u realna i dostupna prava radnika. Stepen ostvarenja cilјeva kao što su pravo na rad i pravična naknada za rad, pravo na socijalno-materijalno obezbeđenje, obezbeđenje humanih uslova rada, poštovanje najviših standarda zaštite na radu, zdravstvena zaštita radnika i njegovih članova domaćinstva biće mera uspešnosti svake politike. Humanizacija rada podrazumeva ne samo humane uslove na radnom mestu već i pravičnu naknadu za rad koja radniku i njegovoj porodici može obezbediti život dostojan čoveka.
Socijaldemokratski model države blagostanja podrazumeva da položaj radnika ne oblikuju samo tržišne snage već u tome značajnu ulogu i odgovornost ima i država. Da li će nezaposleni radnici ili radnici koji primaju minimalne zarade moći da školuju svoju decu ili sami stiču nova znanja i veštine, ne može biti samo njihov problem. Izostane li socijalna funkcija države na tom planu, moglo bi se dogoditi da mali broj dobro plaćenih zaposlenih bude okružen većinom marginalizovanih i iz društva isklјučenih pojedinaca sa nesagledivim ekonomskim i socijalnim posledicama za društvo u celini. Država nezaposlenima mora obezbediti pravo na besplatno školovanje, lečenje i povlastice u plaćanju komunalnih usluga.
Socijalisti će se posebno zalagati za reformu i poštovanje pravila kolektivnog pregovaranja po uzoru na najbolјu praksu zemalјa Evropske unije. Ovo se, pre svega, odnosi na: poštovanje ugovora o radu, plaćanje prekovremenog rada, noćnog rada, rada neradnim danima i državnim praznicima, otkrivanje i sankcionisanje svih oblika maltretiranja i ponižavanja radnika. Nezaobilaznu ulogu u tome pored države imaju sindikati, saveti zaposlenih, kao i besplatna pravna pomoć radnicima.
Polazeći od prava na rad, kao osnovnog prava svakog čoveka, socijalisti će težiti ostvarenju pune zaposlenosti u uslovima ekonomske stabilnosti. Politika pune zaposlenosti podrazumeva produktivno zapošlјavanje kao osnovu ekonomskog uspeha i najefikasniji način za postizanje većeg stepena ekonomske i socijalne sigurnosti, posebno smanjenja siromaštva. SPS se zalaže za postizanje društvenog konsenzusa – države, radnika i poslodavaca – oko realizacije politike pune zaposlenosti. To podrazumeva pozitivan i aktivan odnos prema svim materijalnim, tehnološkim i lјudskim resursima u cilјu njihove optimalne upotrebe i postizanje maksimalnih ekonomskih efekata.
SPS se energično protivi svakoj pojavi masovnog otpuštanja radnika. Ekonomska kriza ne sme biti izgovor za prevlast interesa kapitala nad interesima rada. Naravno da bez poštovanja interesa kapitala i stvaranja uslova za njegovu oplodnju prevazilaženje krize nije ostvarivo. Zbog toga država ima posebnu odgovornost da sistemskim merama i ekonomskom politikom podstiče ulaganja kako domaćih tako i stranih investitora i stvara pretpostavke za njihovo efikasnije poslovanje. Jasno je, takođe, da nezaposleni radnici imaju najveću odgovornost za pronalaženje posla na tržištu rada. Nezaposleni u tome moraju stalno imati snažnu podršku države – prvo, kroz pomoć u njihovoj prekvalifikaciji i osposoblјavanju za nove poslove koje nude poslodavci, drugo, podsticajima onima koji otvaraju nova radna mesta i, treće, osnivanjem posebnih fondova solidarnosti u koje bi sredstva uplaćivali poslodavci i zaposleni radnici, kao vid internog osiguranja od nezaposlenosti.
Najveći značaj za ostvarenje pune zaposlenosti na kome će insistirati socijalisti imaju: direktne strane investicije, podsticaj domaće štednje, razvoj malih i srednjih preduzeća, organizovanje javnih radova, politika ravnomernog regionalnog razvoja, podsticaj razvoju sela, polјoprivrede i infrastrukture. Takva razvojna orijentacija treba da bude podržana promenama na tržištu rada u pravcu njegove veće fleksibilnosti po uzoru na razvijene tržišne privrede zemalјa Evropske unije.
Socijalisti će insistirati da se, u uslovima ekonomske krize, fiskalnom politikom i politikom dohotka teret ekonomskih tegoba ravnomernije raspodeli na sve slojeve društva srazmerno njihovoj ekonomskoj moći. Smanjivanjem fiskalnog opterećenja najnižih zarada omogućila bi se veća zaposlenost nekvalifikovanih i manje kvalifikovanih radnika, čija je stopa nezaposlenosti sada i najveća.
Socijalisti se zalažu za jačanje ekonomske i socijalne uloge sindikata kao asocijacije radnika koja zastupa njihove autentične interese i zahteve. Zajedno sa sindikatima zahtevaćemo bolјe uslove rada u najširem smislu i pravičnu naknadu za rad i suprotstavlјati se svim oblicima diskriminacije radnika i kršenju kolektivnih ugovora. Socijalisti podržavaju sve zakonom predviđene oblike sindikalne borbe za ostvarenje tih interesa. Posebno se zalažemo za to da u priznavanju reprezentativnosti sindikata ne bude nikakve diskriminacije i da se striktno poštuju utvrđeni standardi.
Socijalisti podržavaju aktivnosti sindikata na uspostavlјanju međunarodne saradnje, naročito sa Međunarodnom organizacijom rada i snažno podržavamo njihove zahteve za usaglašavanjem zakonodavnih rešenja u našoj zemlјi sa konvencijama Međunarodne organizacije rada i propisima iz radnog prava EU.
Država kao jedan od socijalnih partnera treba da se posebno odgovorno odnosi prema interesima zaposlenih koje predstavlјaju sindikati, jer su realno slabija strana u socijalnom dijalogu. Sindikati mogu uvek računati na snažnu podršku socijalista na svim nivoima kolektivnog pregovaranja kao i u zakonodavnim aktivnostima države. Socijalisti smatraju da je evropski model integrativnog pregovaranja, a ne distributivnog, u kome neko mora da izgubi da bi neko dobio, povolјniji i za radnike i za poslodavce.
Privrženi smo socijalnom dijalogu kao instrumentu za postizanje kompromisa – socijalnog pakta – o dinamici i troškovima ekonomskih i društvenih reformi. Nema bolјeg mehanizma za uspostavlјanje međusobnog poverenja i institucionalizovanog pritiska na vlast da stvara pretpostavke i planira razvoj. To je najbolјi način za koegzistenciju različitih interesa, njihovo usklađivanje, regulisanje sukoba i uspostavlјanje socijalnog mira, socijalne pravde i društvene kohezije. Nјime se smanjuju podele, obeshrabruju ekstremne politike i afirmišu interesi svih aktera dijaloga. Vremenom ovaj proces rezultira visokim stepenom integrisanosti društva, zajedničkim sistemom vrednosti i prepoznatlјivim kulturnim obrascem.
Socijalni saveti treba da postanu institucije koje dijalogom svih zainteresovanih odlučuju o strategiji i politici zapošlјavanja, o ekonomskoj i socijalnoj politici, o zakonskim inicijativama iz oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva, o politici zarada, o privatizaciji i drugim pitanjima za koje učesnici imaju interes da ih zajednički rešavaju. Ukoliko svi akteri budu posvećeni socijalnom dijalogu on će brzo postati nezaobilazan način odlučivanja i u drugim oblastima.
Socijalisti smatraju da svi oblici svojine – privatna, javna i zadružna – treba da budu ravnopravni pred zakonom i da u međusobnoj konkurenciji imaju jednake tržišne uslove i poslovne garancije. Svi učesnici koji ulaze u tržišnu konkurenciju sa konkretnim proizvodom ili uslugom, koji imaju jasno definisanu cenu, koji donose profit i koji su oporezovani, ne smeju imati ograničenja za delatnost i razvoj.
Privatna svojina je istorijski i civilizacijski dokazala svoju ekonomsku i socijalnu održivost i efikasnost. Stoga socijalisti podržavaju proces privatizacije kao jedan od preduslova postojanja tržišne ekonomije. Međutim, mi imamo u vidu da ni privatna ni javna svojina u privredi, same po sebi, ne garantuju ni ekonomsku efikasnost ni socijalnu pravdu. Zato će se socijalisti odlučno boriti protiv svih vidova zloupotrebe privatizacije. Tražićemo poništenje privatizacija koje su izvršene na nezakonit način, kapitalom stečenim kriminalom, kao i u slučaju kada nisu ispunjeni svi uslovi iz ugovora prema radnicima i državi. Zbog toga ćemo podržati promenu zakonske regulative u ovoj oblasti kako bi se omogućilo još efikasnije i strože sankcionisanje zloupotreba u procesu privatizacije.
Socijalisti će zahtevati da novi vlasnici privatizovanih preduzeća preuzmu odgovornost za očuvanje radnih mesta i zaposlenosti, u čemu mogu računati na podršku države.
Posebnu pažnju ćemo posvetiti mogućnostima unapređenja partnerstva privatnog i javnog sektora. Iskustva zemalјa iz našeg regiona u tom pogledu mogu biti inspirativna i poučna. Suštinu tih odnosa čine: transparentnost, zadovolјavanje javnog interesa, kvalitet i cena usluga i stimulisanje privatnog sektora za ulaganje u ove projekte. To bi značajno ubrzalo razvoj pre svega komunalne infrastrukture, bez rizika stvaranja privatnog monopola i bogaćenja na račun građana kao korisnika javnih usluga.
Država treba još odlučnije da podrži razvoj malih i srednjih preduzeća, i velikih preduzeća i kompanija, a naročito onih koje su od posebnog interesa za državu sa cilјem povećanja produktivnog zapošlјavanja i konkurentnosti domaćih proizvoda na stranim tržištima. Privatni preduzetnici će biti ohrabreni, materijalno i kreditno potpomognuti da pokrenu projekte svugde gde za to vide ekonomske mogućnosti.
Našoj zemlјi je neophodan snažan investicioni ciklus, koji se može ostvariti jedino prilivom stranog kapitala, posebno u obliku stranih direktnih investicija koje će biti plasirane u našu privredu ukoliko obezbedimo povolјne uslove za njihovu oplodnju. Tu je uloga države, posebno u stvaranju atraktivnog investicionog i poslovnog ambijenta, nezamenlјiva, i to kroz mnoge zakonske olakšice i podsticajne mere pri investiranju, do neposredne pomoći u suinvestiranju.
Opredelјeni smo za tržišnu ekonomiju u kojoj će biti omogućena ravnopravna konkurencija, slobodan protok robe i kapitala i kretanje radne snage i znanja. Prosperitetna ekonomija u prosperitetnoj državi jeste naš cilј. Država u tome ima posebnu ulogu. Optimalna rešenja koja nudi model tržišne privrede ograničena su brojnim faktorima. Zbog toga je država nezamenlјiv korektor tržišne privrede. Nјena uloga naročito je važna u sprečavanju i ublažavanju negativnih cikličnih tendencija, u očuvanju makroekonomske stabilnosti, u sprečavanju monopola, u obezbeđenju javnih dobara, u redistribuciji dohotka radi očuvanja socijalne sigurnosti, u otklanjanju velikih razlika u regionalnom razvoju i u brizi o blagostanju celokupnog stanovništva. Država treba da stvara zakonsku regulativu u cilјu što bolјih uslova konkurencije i selekcije na tržištu kao temelјnih preduslova za razvoj privrede.
Protivimo se centralizaciji i etatizaciji privrede. Smatramo da postoji potreba i opravdanje da država zadrži kontrolni paket akcija u delu privrede tzv. prirodnog monopola i energetske i saobraćajne infrastrukture. Zato ćemo predložiti strategiju upravlјanja javnim preduzećima iz koje će se jasno videti koja preduzeća ne treba privatizovati, a u kojima treba uspostaviti model privatno-javnog partnerstva. Efikasno upravlјanje javnim preduzećima treba da bude organizovano na principima profesionalnosti i ekonomske racionalnosti, izloženo sudu javnosti i državnoj kontroli. U tome poseban značaj treba da dobiju nezavisne i priznate revizorske institucije.
Nedovolјna proizvodnja i izvoz, prekomerna potrošnja, neadekvatne i nedovolјne investicije, prekomerni uvoz, porast unutrašnjeg i spolјnog duga, velika nezaposlenost, finansijska nedisciplina, korupcija i organizovan kriminal dokaz su da sadašnji model privrednog razvoja zasnovan na prevelikoj javnoj potrošnji – treba odmah napustiti.
Prednost mora imati ulaganje u razvoj industrije, saobraćajne infrastrukture, proizvodnju energije, hrane, telekomunikacija, visokih tehnologija i razvoj i izvoz znanja. Izvozno orijentisani rast je prioritet. Samo tako možemo smanjiti izvozni deficit. Zalagaćemo se da pomoć države ima svaka delatnost i proizvodnja koja ostvaruje neto devizni efekat, kvalitetniji ekonomski rast i bolјe razvojne efekte, koja znači tehnološki napredak, promenu privredne strukturne, produktivno zapošlјavanje i jačanje konkurencije. To podrazumeva i radikalno ukidanje mnogih privilegija i moćnih monopola, kako bi se ispravile brojne ekonomske i socijalne nepravde.
Građani i privreda Republike Srbije mogu i treba da žive i rade u zemlјi u kojoj su ukupni rizici manji, a šanse za ekonomski, tehnološki i kulturni razvoj sve veće. Da bi se to postiglo, mora se obezbediti opšta društvena i socijalna saglasnost za dalјe reforme. Tržišne i političke reforme moraju se nastaviti, ali uz aktivnu ulogu države u određivanju strateških pravaca privrednog, tehnološkog i sociokulturnog razvoja. Mi smo za državu koja podstiče razvoj preduzetništva i tržišta i služi jednako i privatnom i javnom sektoru i njihovoj socijalnoj odgovornosti.
Socijalisti se zalažu za razvojnu politiku kojom će se omogućiti efikasno korišćenje svih lјudskih, materijalnih i prirodnih resursa u cilјu podizanja društvenog blagostanja sadašnjih i budućih generacija. Razvojni cilјevi kojima socijalisti teže jesu:
Srbija raspolaže značajnim ekonomskim resursima i neiskorišćenim razvojnim potencijalima. Nјena privreda ima zastarelu i zahtevima moderne tehnologije neadekvatnu strukturu koju osmišlјenom politikom treba menjati. Za to je potrebno ostvariti punu saradnju sa finansijskim institucijama Evropske unije i drugim međunarodnim finansijskim institucijama, potencijalnim koncesionarima, ali i podsticati domaću štednju kao najkvalitetniji izvor sredstava za finansiranje razvojnih projekata. Maksimalnu zaposlenost kvalifikovane i dobro obučene radne snage vidimo kao važan resurs za snažniji privredni rast. Prihodi od privatizacije preostalog dela društvene i državne svojine moraju biti u funkciji ostvarenja razvojnih cilјeva.
Naš razvoj treba da bude izvozno usmeren. Veći izvoz omogućiće da povećamo iskorišćenost resursa, ostvarimo veći dohodak i u većoj meri zadovolјimo uvozne potrebe bez novog zaduživanja. Podsticaj izvoza znači da makroekonomskom politikom treba podržavati izvozno orijentisane firme, bez obzira na njihovu veličinu i vrstu proizvoda.
To ne mora uvek da znači i materijalnu stimulaciju, već izmenu propisa, standarda, normativa koji naše proizvode približavaju strogim zahtevima tržišta Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije. Za to su nam potrebna direktna strana ulaganja, čije prisustvo na domaćem tržištu treba maksimalno stimulisati.
Socijalisti će insistirati, kao i do sada, na dovršetku klјučnih infrastrukturnih objekata, u oblasti energetike, saobraćaja i komunalne privrede, koji našu zemlјu treba da približe potrebama i standardima Evropske unije i učine je atraktivnijom za strana ulaganja.
Socijalisti Srbije su za takvu politiku regionalnog razvoja koja će se zasnivati na socioekonomskom principu: podjednako se rukovoditi načelima solidarnosti, kao i ekonomske racionalnosti. Podržavamo politiku regionalnog razvoja kojom bi se izbegla preterana metropolizacija i pobolјšali životni i kulturni uslovi u manjim gradovima i selima.
Socijalisti smatraju da Srbija, poput većine zemalјa i Evropske unije, mora da ima kompleksnu, konzistentnu i precizno definisanu strategiju razvoja usvojenu konsenzusom u Narodnoj skupštini. Bio bi to izraz jedinstva oko sudbonosno važnih pitanja, što bi obezbedilo Srbiji da njen put u Evropsku uniju bude uspešan za dobrobit i interes svih njeni građana.
Socijalisti pridaju veliki značaj selјacima, selu i polјoprivredi iz tradicionalnih, istorijskih, ekonomskih i socijalnih razloga. Polјoprivreda i selo i proizvodnja hrane su veliki potencijal privrednog i društvenog razvoja i izvozna šansa Srbije, ali samo uz veliku pažnju i ulaganja u njihovu modernizaciju i prestrukturisanje. Smatramo svojim važnim političkim cilјem pobolјšanje životnog standarda i društvenog uticaja lјudi koji žive na selu.
Razvoj polјoprivrede počiva na tradiciji, znanju, iskustvu našeg selјaka, plodnosti zemlјišta, klimatskim uslovima i bogatstvu vodotokova. Sve to, međutim, zahteva potpuno nov pristup države ekonomskoj delatnosti na selu. Rad na selu mora da se isplati. Bez toga će lјudi napuštati sela, demografski opusteti veliki delovi teritorije Srbije, prirodni i lјudskim radom stvoreni potencijali ostaće trajno neiskorišćeni, a gradovi će postati još više prenaselјeni, sa sve skuplјim životom u njima.
Unapređenje polјoprivredne proizvodnje podrazumeva: nove investicije, obuku selјaka za primenu savremenih tehnologija koje će omogućiti veće prinose i niže troškove, kao i povećanje konkurentnosti naših proizvoda na zahtevnom svetskom tržištu hrane. Pružaćemo snažnu podršku povećanju polјoprivrednih poseda, promeni fiskalne politike i povolјnijim uslovima kreditiranja polјoprivredne proizvodnje. Zalažemo se za realnu politiku cena i pariteta i znatno povećanje agrarnog budžeta. Podržaćemo, svim raspoloživim političkim sredstvima, razvoj zadrugarstva i stručnih službi koje će doprinet primeni savremenih tehnologija u polјoprivredi i promeni njene strukture.
Socijalna politika se ne može voditi na račun sela i polјoprivrede. Polјoprivredni proizvodi moraju imati realnu cenu i tretman strateške proizvodnje. Zakonskim merama i institucionalnim putem domaće tržište mora biti zaštićeno od nelojalne konkurencije, monopola, preprodavaca i svega što destabilizuje polјoprivrednu proizvodnju i umanjuje interes selјaka i potencijalnih investitora da ulažu u ovu strateški važnu delatnost.
Selu je potreban i razvoj moderne privredne, saobraćajne i društvene infrastrukture. To je uslov da se selo rehabilituje i da sačuva demografski potencijal. Sa novom i obnovlјenom infrastrukturom, ruralna područja postaće atraktivna i za pojedine grane prerađivačke industrije, uslužnih delatnosti, posebno za turizam. Uslovi života na selu moraju se više približiti uslovima života u urbanim sredinama. Model razvoja sela za koji se zalažu socijalisti jeste onaj koji već više decenija uspešno primenjuje Evropska unija.
Socijalisti se zalažu za progresivno oporezivanje dohotka i imovine. Oni koji imaju više treba više da doprinesu finansiranju javne potrošnje. Takav model smatramo socijalno pravičnim i ekonomski efikasnim. On će obezbediti pravedniju redistribuciju bruto domaćeg proizvoda, pojačati finansijsku disciplinu i biti u funkciji potreba građana i privrednog razvoja.
Poreski sistem treba što pre uskladiti sa sistemom Evropske unije čijem članstvu težimo. Poreski sistem treba da ima stimulativno dejstvo na privredu i investicije, stabilizirajući uticaj na bilans javnih prihoda i rashoda i redistributivnu ulogu u socijalnoj politici.
Poreski obveznici treba da imaju ravnopravan položaj. Poreske olakšice kao instrument fiskalne politike treba da budu u funkciji rasta proizvodnje i zaposlenosti i zaštite građana sa najnižim dohocima.
Poreska obaveza mora biti opšta i zasnovana na ekonomskoj moći obveznika. Moramo obezbediti efikasnu naplatu poreza i doprinosa za socijalno osiguranje i strogo sankcionisati izbegavanje plaćanja poreza. To je isklјučiva nadležnost i odgovornost države i njenih organa.
Neefikasna naplata poreza i drugih javnih prihoda stvara uslove nelojalne konkurencije i propadanje onih koji legalno posluju. To dalјe otvara novi ciklus širenja sive ekonomije. Strogim zakonima i efikasnom fiskalnom politikom treba suzbijati sve oblike sive ekonomije, posebno rad na nelegalnom tržištu. Radniku koji radi na „crno“ uskraćena su sva socijalna prava, izložen je nehumanim uslovima rada, stalnoj pretnji gubitka posla i stvara privid rešenja problema u kojima se čovek zatekao. Socijalisti će dati svoj pun politički doprinos iskorenjivanju takvih pojava u društvu.
Poreski sistem mora da stimuliše rad i preduzetništvo. Preduzetnik mora ubirati plodove svoje preduzetničke inicijative i umešnosti. Ona znači ne samo nova radna mesta, već i stabilne prihode za finansiranje javnih potreba. Zbog toga su pravednost i odmerenost, selektivnost i doslednost za socijaliste važni principi socijalno pravedne i ekonomski održive redistribucije društvenog bogatstva.
Smanjivanje javne potrošnje i veća efikasnost osnovnih funkcija države naš je trajni cilј. Efikasna i jeftina država sastavni je deo politike razvoja i efikasnosti privrede i društva.
SOCIJALNA DEMOKRATIJA
Socijalisti pridaju najveći značaj ostvarivanju socijalne pravde, solidarnosti i socijalne sigurnosti u društvu. Posvećeni smo jačanju solidarnosti i negovanju humanosti među lјudima, zasnovanim na tradicionalnim i moralnim vrednostima našeg naroda i svih građana Srbije.
Zalažemo se za socijalnu sigurnost koja podrazumeva dostupnost osnovnih socijalnih i zdravstvenih usluga svim građanima, bez obzira na njihovo socijalno poreklo i status. Solidarnost čitavog društva i države sa ugroženima i nemoćnima je temelјna vrednost socijalne politike za koju se zalažu socijalisti. SPS smatra da samo udruženi napori države, šire društvene zajednice i građana mogu obezbediti napredak i blagostanje svakog pojedinca. Društvo i država ne mogu preuzeti na sebe isklјučivu brigu i odgovornost da rešavaju sva životna pitanja i probleme građana – pojedinci ne mogu biti oslobođeni odgovornosti za svoju egzistenciju i egzistenciju svoje porodice.
Izdržavanje socijalnih službi ne može pasti samo na teret države i privrede, već je neophodan i određeni stepen participacije i doprinosa građana.
Cilј socijalne demokratije za koju se zalažu socijalisti jeste dvostruk: smanjenje drastičnih socijalnih razlika između građana i unapređenje socijalne zaštite onih koji su najviše ugroženi – svih koji su siromašni, nemoćni, stari, bolesni, osoba sa posebnim potrebama ili nesposobnih za rad. Socijalisti neće dozvoliti da veliki broj građana živi ispod egzistencijalnog minimuma, već će im obezbediti socijalnu pomoć i solidarnu podršku kako bi se očuvao njihov život, zdravlјe i minimalni uslovi kvalitetnog života.
Briga o čoveku je osnovna motivacija i cilј socijalne politike za koju se zalažemo. Socijalisti će obezbediti da u Srbiji niko ne bude gladan, bez zdravstvene nege i beskućnik. Kao partija levice nastojaćemo da očuvamo socijalne tekovine koje je naše društvo ostvarilo u XX veku: besplatno obrazovanje i osnovnu zdravstvenu zaštitu, penziono osiguranje, socijalnu zaštitu nezaposlenih i građana sa posebnim potrebama. Svesni smo da su brojne nedaće onemogućile da se prava iz ove oblasti ostvaruju u punom obimu, ali nećemo dopustiti da se zbog toga ona brišu iz pravnog poretka. Socijalisti će se odlučno zalagati da se nivo ovih dostignutih socijalnih prava ne samo obnovi nego i da se proširi i prenese i na buduće generacije.
Zalažemo se za aktivnu socijalnu politiku koja u uslovima ekonomske krize, neizvesnosti posla i pada životnog standarda građana treba da obezbedi što je moguće ravnomerniju raspodelu zajedničkog tereta i da garantuje minimum neophodne socijalne sigurnosti svim građanima.
Insistiramo na zaštiti i zbrinjavanju najugroženije kategorije građana – dece bez roditelјskog staranja i dece čiji je razvoj ometen porodičnim prilikama, invalida, lica ometenih u razvoju i lica sa posebnim potrebama, osoba koje svoje potrebe izražavaju na drugačiji način, osoba atipičnog razvoja ili sa smetnjama u razvoju, starih lica, posebno samohranih staračkih domaćinstava na selu i materijalno neobezbeđenih i socijalno nezbrinutih i za rad nesposobnih lica. U tom cilјu stvaraće se stimulativni, normativni, materijalni i drugi preduslovi za osnivanje i izgradnju ustanova za smeštaj starih i nemoćnih lica, lica ometenih u razvoju i lica sa posebnim potrebama.
Moramo obezbediti sve uslove za pomoć izbeglim i raselјenim da se vrate u svoje domove, ako žele. Uporedo ćemo nastaviti aktivnosti na zbrinjavanju izbeglih, prognanih i interno raselјenih lica i za rešavanje njihovih egzistencijalnih potreba, naročito za njihov smeštaj i stanovanje, kao i za rešavanje svih drugih pitanja njihove materijalne, zdravstvene i socijalne zaštite i lakšu integraciju u lokalnu sredinu.
Društvena briga o ratnim vojnim invalidima, o porodicama palih boraca iz svih oslobodilačkih ratova i o civilnim invalidima rata naša je trajna obaveza. Zalažemo se da se njihova materijalna i socijalna sigurnost obezbeđuju isplatom invalidskih prava, zapošlјavanjem, rešavanjem stambenih potreba i sredstvima solidarnosti, obezbeđivanjem adekvatne zdravstvene zaštite i stipendija za školovanje dece.
Volonterstvo, razvijanje solidarnih odnosa među lјudima, zadužbinarski duh, dobročinstvo i pomoć siromašnima i nemoćnima zajednička su načela delatnosti socijalista i ovih humanitarnih organizacija. Zato ćemo uvažavati dobrotvorne i humanitarne organizacije koje deluju u Republici Srbiji, doprinositi njihovom radu i podsticati naše članove i simpatizere da učestvuju u njihovim akcijama.
Penzije su pravo po osnovu obaveznog, dopunskog i dobrovolјnog socijalnog osiguranja zaposlenih. Isplatu penzija moraju garantovati država i osiguravajući fondovi. Način usklađivanja rasta penzija treba da bude ekonomski održiv i socijalno pravičan.
Stalno moramo razmišlјati o položaju budućih penzionera. Nјihov broj će se prirodno povećavati, pre svega zbog produženja očekivanog trajanja života. Zbog toga je potrebno reformisati sistem penzijsko- invalidskog osiguranja i otkloniti sve sistemske deformacije koje utiču na debalans sredstava u penzionom fondu. Isplata zarada i uplata doprinosa mora biti izvršena istovremeno, bez izuzetka i odlaganja. Potrebno je suzbiti sivu ekonomiju i pripisati penzionom fondu akcije ustanova i institucija koje su građene sredstvima fonda u ranijem periodu. Ako one nisu privatizovane, sadašnji korisnici, pa makar to bila i država, moraju penzionom fondu nadoknaditi sredstva zakupa. Tako bi se znatno smanjila izdvajanja iz budžeta države za isplatu penzija.
Posebno je važno da se politički promoviše, sistemski i finansijski podrži razvoj dobrovolјnog penzijsko-invalidskog osiguranja kao vida lične štednje i osiguranja za slučaj starosti, invalidnosti ili bolesti. Što pre započnemo da razvijamo ovaj vid penzijskog osiguranja, pre ćemo uživati plodove njegovog funkcionisanja po ugledu na većinu zemalјa Evropske unije. Odlaganje ili odsustvo podrške države reformi sistema u budućnosti će samo kumulirati inače velike probleme u očuvanju standarda starije populacije.
Sistem socijalne zaštite putem eksplicitnih državnih programa treba da polazi od činjenice da su u posebno teškom socijalnom položaju penzioneri koji su za vreme svog radnog veka radili u niskoproduktivnim granama i zbog toga imali male zarade. Nјihove penzije najčešće nisu dovolјne da se zadovolјe osnovne životne potrebe. Većina korisnika ovih penzija egzistencijalno je zavisna od pomoći drugih ili živi u krajnjoj bedi i siromaštvu. Socijalisti se odlučno zalažu za promenu tog stanja.
Zdravlјe je jedna od najznačajnijih društvenih vrednosti, osnovna lјudska potreba i pravo. Ulaganje u zdravstvenu zaštitu predstavlјa ulaganje u najdragoceniji resurs društva – čoveka. Sistem zdravstvene zaštite za koji se zalažemo zasniva se na načelima socijalne pravde, opšte pristupačnosti i dostupnosti zdravstvenih institucija svim građanima. Smatramo da je za zaštitu zdravlјa građana odgovorna država. Besplatno korišćenje osnovne zdravstvene zaštite mora se garantovati svim građanima bez izuzetka, na nivou standarda koji odgovaraju materijalnim mogućnostima društva.
Socijalisti će se zalagati da se za zdravstvo iz nacionalnog dohotka izdvaja deo po stopi koja ne može biti manja od one koju preporučuje Svetska zdravstvena organizacija. Svi građani Srbije treba da budu obuhvaćeni zdravstvenim osiguranjem na principima solidarnosti, jednakosti i univerzalnosti. Za sve građane koji nisu osigurani sredstva za zdravstvenu zaštitu treba da obezbedi država. Stimulisaće se razvoj dopunskog, tj. dobrovolјnog zdravstvenog osiguranja.
Sistem zdravstvenog osiguranja će obezbediti ostvarivanje definisanog nivoa prava na osnovnu zdravstvenu zaštitu, kako u državnim, tako i privatnim institucijama, pod istovetnim uslovima za sve korisnike zdravstvene zaštite. Smatramo da sve zdravstvene ustanove treba da budu vrednovane po osnovu kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga pacijentima primenom jedinstvenih kriterijuma licenciranja, akreditovanja i kategorizovanja, a ne po osnovu vlasništva.
Primarna zdravstvena zaštita je osnova dobrog zdravstvenog sistema. Reformisanje sistema zdravstvene zaštite prvenstveno treba usmeriti ka unapređenju zdravlјa i prevenciji bolesti, lakšoj dostupnosti i pristupačnosti zdravstvenih usluga. Zdravstvena zaštita žene, majke i deteta, starih i invalida, dobrovolјnih davalaca organa, kao i u slučajevima bolesti od većeg sociomedicinskog značaja, takođe bi trebalo da bude besplatna na svim nivoima.
Obezbeđivanje neophodnih lekova i sredstava lečenja mora biti primarni državni interes. Potrebno je vršiti kontinuiranu modernizaciju zdravstvenih i bolničkih kapaciteta i medicinske opreme, naročito u oblasti urgentne medicine i onkologije, kao i visokospecijalizovanih medicinskih ustanova od nacionalnog značaja.
Zalažemo se za povećanje participacije osiguranika u odlučivanju i za ravnomerniju zastuplјenost predstavnika osiguranika sa teritorije cele države u organima upravlјanja institucija za zdravstveno osiguranje.
Veliki deo stanovništva u Srbiji pogođen je siromaštvom. Najveći uzrok siromaštva i socijalne isklјučenosti jeste nezaposlenost. Siromaštvo se povećalo i u ruralnim područjima, zatim kod marginalizovanih grupa, među izbeglicama i interno raselјenim licima, Romima i osobama sa invaliditetom. Siromaštvo je postalo urgentan opštedruštveni i državni problem. Stalno se javlјaju novi uzroci siromaštva i povećava broj rizičnih grupa. Ljudi suočeni sa materijalnim problemima, okrenuti sopstvenim teškoćama, sve manje izražavaju solidarnost prema onima kojima je to potrebno. Društvena solidarnost prema siromašnim ne sme izostati.
Socijalisti ističu da nije sramota biti siromašan. Sramota je biti bezosećajan na siromaštvo i patnje nemoćnih lјudi. Zato dajemo punu podršku i doprinos realizaciji Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji.
Dinamični privredni rast i razvoj, otvaranje novih radnih mesta, povećanje zarada, sprečavanje nastanka novog siromaštva kao posledice restrukturisanja privrede i socijalno odgovorna država za koju se zalažu socijalisti najbolјi su lekovi za taj problem. Istovremeno, efikasna primena postojećih i definisanje novih programa, mera i aktivnosti direktno usmerenih na najsiromašnije i socijalno ugrožene grupe, naročito u najmanje razvijenim područjima, ostaje naša obaveza u smanjivanju siromaštva.
Cilј ovih aktivnosti jeste započinjanje procesa osposoblјavanja socijalno ugroženih grupa da izađu iz siromaštva razvijanjem svojih radnih sposobnosti. Naročito je potrebno obezbediti ravnopravan pristup siromašnih zapošlјavanju, zdravstvu, obrazovanju i komunalnim uslugama, kako bi se sprečilo trajno siromaštvo kod ovih socijalnih grupa.
Siromaštvo zahteva urgentno delovanje, ali ostvarivanje ovih cilјeva zahteva vreme. Uvereni smo da se u razumnom roku – do pet godina – mogu iskoreniti teško siromaštvo i glad. Mora se omogućiti svoj deci da završavaju osnovnu školu i pobolјšati život u sirotinjskim naselјima. Saglasno svojim bazičnim opredelјenjima i milenijumskoj deklaraciji OUN, delovaćemo u tom pravcu.
Biti siromašan nije trajno stanje i sudbina. Moguće je da svaki pojedinac, uz vlastiti napor, rad i trud, kao i uz pomoć države i društva, postepeno izađe iz začaranog kruga nemaštine. Socijalisti svakome ko je siromašan pružaju ruku pomoći, ali se, isto tako, zalažu da se siromašni osposobe, dodatno obrazuju i kvalifikuju, da aktivno traže posao, kako bi prevazišli status pasivnih primalaca socijalne pomoći. Nastojaćemo da uklјučimo što veći broj siromašnih lјudi u programe zapošlјavanja i obuke kako bi im se omogućilo da rade i žive od svoje plate. Uklјučivanje siromašnih u društveni život, nasuprot njihovoj očiglednoj getoizaciji i marginalizaciji, klјučni je preduslov za realizaciju ove strategije.
Zalažemo za smanjenje razlika u ekonomskom i društvenom statusu između polova i potpunu ravnopravnost žena i muškaraca u svim oblastima života. Prevazilaženje tradicionalnih shvatanja o ulozi žene u privatnom i javnom životu i politika afirmativne akcije u cilјu promovisanja uloge i značaja koje žene mogu i treba da imaju u društvu – naše je trajno opredelјenje.
Žene predstavlјaju većinsko stanovništvo Srbije. Zato je ravnopravnost za žene najvažniji test jednakosti i pravde u društvu. Smatramo da žene moraju u svim domenima života i rada da budu izjednačene sa muškarcima – u kući i na poslu – da primaju jednaku platu za isti posao kao i muškarci; da im se omogući ravnopravan pristup bolјe plaćenim i rukovodećim poslovima; da se u većoj meri koriste radni, obrazovni i profesionalni potencijali žena; da budu u većoj meri zastuplјene u političkim organizacijama, institucijama i organima vlasti, kao i u svim privrednim i drugim organizacijama. Socijalisti će pružiti pun doprinos sprovođenju proklamovanog principa o ravnopravnosti žena i muškaraca, kako bi oni zaista postali partneri, a ne rivali, kako bi bili jednaki u razlikama.
Istovremeno se protivimo i svim oblicima medijske diskriminacije i degradacije žena i zalažemo se za oštro sankcionisanje svih vidova zlostavlјanja žena, kako na radnom mestu, tako i u braku i porodici.
Srbija se suočava sa brojnim demografskim promenama od kojih su najizraženije pad stope rađanja i proces starenja stanovništva. Miriti se sa ovim tendencijama u razvoju stanovništva znači prihvatiti da posledice svom težinom budu prenete na buduća pokolenja, da se ugrozi budućnost i biološki opstanak nacije.
Obaveza je svih da se uspostavi sveobuhvatan i jedinstven sistem podsticajnih mera za obnavlјanje stanovništva. Problem obnavlјanja stanovništva nije samo socijalne, odnosno ekonomske prirode. U osnovi on je posledica promene sistema vrednosti i stila života. Svesni težine problema i društvene odgovornosti prema opstanku, smatramo neophodnim formiranje celovite državne politike prema stanovništvu, njegovom održanju i obnavlјanju.
Socijalisti insistiraju da se populacionom politikom motivišu mladi da zasnivaju porodicu i rađaju decu, kako bi se podstaklo obnavlјanje života i zaustavili smanjivanje broja i starenje stanovništva. Te mere podrazumevaju niz olakšica u sistemu obrazovanja, zdravstva, zapošlјavanja, kulture, podsticaja u funkciji rešavanja stambenog pitanja mladih bračnih parova i stvaranja osnovnih materijalnih uslova za formiranje porodice.
Pored svih civilizacijskih promena, porodica je opstala kao prirodna i osnovna zajednica u društvu. Usklađenost privatnog i profesionalnog života žena i muškaraca važna je za stabilnost društva – oni ravnopravno treba da dele brigu i odgovornost za porodicu. Socijalni programi na nivou države moraju biti tako osmišlјeni da omogućavaju da i žena i muškarac ravnopravno učestvuju u povećanju kvaliteta porodičnog standarda i života. To podrazumeva zakonsko regulisanje kako bi oba pola – i muškarac kao i žena – imali mogućnost privremenog odsustva s posla zbog brige o deci, mogućnost fleksibilnog ili skraćenog radnog vremena i finansijske olakšice za zaposlene roditelјe, kao i brojne druge mere koje doprinose bolјoj brizi o deci.
Zakonski je potrebno povolјnije urediti oblasti rada i zapošlјavanja žena koje će biti u funkciji obnavlјanja života. Mislimo pre svega na mere zdravstvene zaštite, a naročito zaštite žena za vreme trudnoće, produženog odsustvovanja jednog od roditelјa zbog nege deteta i uvećane nadoknade zaposlenim majkama ili očevima za vreme porodilјskog odsustva. Posebnu brigu treba posvetiti samohranim majkama i očevima i napuštenoj deci, kategoriji koja mora uživati veću društvenu brigu.
SPS će inicirati unapređenje zakonske regulative koja je usmerena na pobolјšanje položaja dece. To se, pre svega, odnosi na ostvarivanje prava dece na dečji dodatak pod povolјnijim cenzusnim uslovima, na zakonsku obavezu društvene brige o deci za porodice sa troje i više dece na području sa niskim natalitetom, na kreditne olakšice za porodice sa troje dece, na izgradnju ustanova za decu predškolskog uzrasta i beneficirane uslove boravka dece iz socijalno slabostojećih porodica, uklјučivanje dece umereno i teže ometene u psihofizičkom razvoju u predškolske ustanove i ustanove za osposoblјavanje za rad prema njihovim sposobnostima, pomoć deci izbeglih, prognanih i interno raselјenih lica, pravo na materinski i dečji dodatak i za prvorođeno dete i zaštitu dece bez roditelјskog staranja.
Besplatno obrazovanje ostaje trajni cilј socijalista. Ono je ostvareno samo na nivou osnovnog, a delimično na nivou srednjeg i visokog obrazovanja. Socijalisti će obrazovnom politikom insistirati da se povećaju izdvajanja države na ovim nivoima obrazovanja, tako da se besplatno školovanje omogući što širem broju mladih.
Znanje je najveći lični i društveni kapital i investicija u XXI veku. Zato istrajavamo na politici stvaranja pretpostavki za jednake šanse za sve lјude u oblasti obrazovanja, bez obzira na njihov imovinski status ili društveno poreklo. Svi građani bez obzira na socijalno, nacionalno ili drugo poreklo, imaju pravo na obrazovanje i na slobodan razvoj ličnosti i stvaralaštva. Potrebno nam je obrazovanje koje će biti u skladu s naučnim, privrednim i tehnološkim potencijalima Republike Srbije. Država zato mora znatno uvećati sredstva za obrazovanje na svim nivoima, jer je to uslov za izlazak iz siromaštva i ubrzan razvoj.
SPS je protiv visokih školarina, neprimerenih materijalnom i socijalnom položaju prosečne porodice u uslovima socijalno-ekonomske tranzicije i krize. SPS će se založiti za obezbeđivanje stipendija, kredita i beneficirano korišćenje smeštaja u učeničkim i studentskim domovima, za školovanje dece iz siromašnih porodica i dece sa posebnim potrebama.
Škola je riznica znanja i mesto na kome se na organizovan i sistematičan način prenose mladim lјudima najviše duhovne i humane vrednosti i umeća. Kvalitetno obrazovanje i kreativno slobodno vreme učenika i mladih je preduslov za prevenciju sve prisutnijih bolesti zavisnosti, delinkvencije i kriminala među mladima. Socijalisti traže odlučnu zajedničku akciju države, obrazovnih ustanova, učenika i roditelјa kao i nadležnih državnih organa u cilјu negovanja duhovnih i humanih vrednosti u ovoj delatnosti.
Mi smo za načelnu ravnopravnost državnih i privatnih obrazovno- vaspitnih institucija. Pretpostavka je da to treba da proširi slobodu izbora, jača konkurenciju i poveća kvalitet u obrazovanju. Takav pristup podrazumeva adekvatnu i jedinstvenu regulativu, standardizovan sistem akreditacije i kontrole od strane državnih organa, kako bi se suzbile pojave nekvalitetne komercijalizacije obrazovanja, nelojalne konkurencije i korupcije.
Klјučni zadatak obrazovanja mora da bude konkurentnost domaćeg sa stranim obrazovnim sistemima. U tom cilјu se zalažemo za reforme na svim nivoima obrazovanja, sa akcentom na njegovoj modernizaciji, kvalitetu i efikasnosti, koje će u istoj meri uvažavati savremene svetske standarde i čuvati naše tradicionalne nacionalne vrednosti i specifičnosti, posebno srpski jezik i ćirilično pismo, u skladu sa principima evropskog obrazovnog prostora. Prihvatanje principa iz ovih dokumenata ne znači prepisivanje, kopiranje i presađivanje sistema i modela koji nisu primereni našim uslovima i potrebama. Nјihova primena zahteva više osetlјivosti i kreativnosti u praksi. Odsustvo takvog pristupa devalviraće reformu i učiniti štetu koja se uočava kasno i ispravlјa teško. U tome je odgovornost prosvetne zajednice i društva izraženija.
Doprinos koji nastavnici i profesori daju u obrazovanju dece i omladine mora biti adekvatno cenjen i materijalno nagrađen. Bez materijalne sigurnosti i profesionalnog dostojanstva – od predškolskih ustanova, osnovne škole do univerziteta – urušava se važnost nastavničkog poziva.
Univerziteti kao vrhunski centri obrazovanja i naučnog istraživanja autonomni su u svim aspektima svoje obrazovne i naučne delatnosti. Autonomija univerziteta je civilizacijska tekovina koja se ne sme dovoditi u pitanje. Univerzitet treba da bude izuzet od stranačke ili bilo kakve druge propagande. Istovremeno, univerzitet ima slobodu izražavanja kritičkog mišlјenja o svim društvenim problemima – koristeći isklјučivo argumente nauke, znanja i struke. Autonomija podrazumeva i odgovornost i ona će u vremenu pred nama biti izraženija u svemu – predlogu promena obrazovnog sistema, njihovom sprovođenju, reformama u društvu, znanju koje će se sticati, hvatanju koraka sa svetskim trendovima, jačanju kulture kritičkog mišlјenja i kulture dijaloga.
Kako znanje zastareva, potrebno je stvoriti uslove za permanentno obrazovanje i usavršavanje tokom celog života. Poseban izazov predstavlјa stvaranje uslova u kojima savremene informatičko- komunikacione tehnologije omogućavaju sticanje, stvaranje, širenje i korišćenje informacija i znanja. Republika Srbija još nema dovolјno široku informatičku pismenost. Da bi se unapredila informatička pismenost treba utvrditi strategiju informatičkih sistema i politiku za izgradnju nacionalne informatičke infrastrukture koja će odgovarati potrebama privrede i građana. Potrebno je šire korišćenje i dostupnost Interneta na poslu, u školama i u porodicama, lokalno, privredno, nacionalno i globalno umrežavanje, razvoj i istraživanja u oblasti informacionih sistema.
Razvoj nauke i realizacija naučnoistraživačkih projekata, kako u oblasti prirodnih i primenjenih, tako i u oblasti društvenih i humanističkih nauka, nerazdvojni su deo razvoja društva. U tu svrhu bi trebalo iz nacionalnog dohotka obezbediti stabilne izvore finansiranja naučnoistraživačkih projekata u procentu u kojem to čine razvijene zapadnoevropske zemlјe, jer je investicija u nauku, istraživanje i znanje najisplativija investicija.
Blagovremeno angažovanje naučnoistraživačkih institucija u realizaciji razvojnih prioriteta zemlјe klјuč je uspešnog razvoja. Zalažemo se za formiranje republičke agencije za transfer znanja i tehnologija u privredu, koja bi istovremeno bila i nosilac transfera znanja na međunarodnom planu. Istovremeno, ne smemo zanemariti potrebu većih ulaganja u društvene i humanističke nauke kao nezaobilazan činilac očuvanja nacionalnog identiteta.
Nacionalni interes Srbije je da se u zemlјi zadrže obrazovani naučni kadrovi, i da se posebnim programima materijalne podrške najtalentovanijim među njima omogući perspektiva ostanka u zemlјi, kao i mogućnost usavršavanja u inostranstvu. Takođe, posebnim programima materijalne podrške trebalo bi motivisati naučnike i istraživače našeg porekla da se trajno vrate u Srbiju i daju snažniji doprinos opštem napretku naše zemlјe. Medijska i estradna popularizacija nauke ne može biti zamena za temelјnu i dugoročno osmišlјenu politiku i odgovornost na njenom unapređenju.
Niko kroz istoriju nije bio prezren zbog materijalnog siromaštva, ali istorija ne oprašta siromaštvo duha. Zato kultura ne sme u svojoj prosvetitelјskoj misiji biti prepuštena surovoj stihiji tržišta i komercijalizaciji. Trgovini i pijaci nema mesta u hramu duhovnosti. Nema socijalne pravde dok svi oblici vrhunske kulture ne budu dostupni svima, bez obzira na imovno stanje i društveni položaj, a sloboda umetničkog stvaralaštva potpuna.
Negovanjem vrhunskih kulturnih vrednosti, oslonjeni na našu bogatu kulturnu baštinu, suprotstavićemo se u najvećoj mogućoj meri razornom uticaju agresivne industrijske kulture.
Socijalisti se zalažu da knjiga, slika, muzika, ples – bilo koje kulturno ili umetničko delo, kao stubovi kulture svakog naroda, postanu prioritetna briga države. U tom cilјu insistiraćemo na stabilnim izvorima finansiranja kulturnih programa. Takođe, obnova tradicije zadužbinarstva i dobrotvorstva je najplemenitiji čin humanizma koji treba negovati i sistematski podržavati. Preko je potrebno unaprediti materijalno-socijalni položaj stvaralaca i zaposlenih u kulturnim delatnostima.
Programsko povezivanje obrazovanja, nauke i kulture kao neodvojivih sastavnica javnog života, koje utiču na prosvećivanje najširih narodnih slojeva, neophodno je kako bi se suzbijalo razorno dejstvo komercijalizacije i degradacije duhovnih vrednosti. Socijalisti će, kao i do sada, raditi na materijalnoj i svakoj drugoj vrsti podrške amaterskim kulturnim društvima, pozorištima, folklornim grupama, orkestrima, likovnim, dramskim, literarnim i filmskim sekcijama koji čuvaju i neguju tradicionalni, autentični, lokalni obrazac kulturno- umetničkog izražavanja i neguju talenat mladih.
Socijalisti su naročito zainteresovani za očuvanje autohtonog kulturnog obrasca koji štiti nacionalnu kulturu i tradiciju srpskog naroda i njegov identitet i za očuvanje raznolikosti duhovnog identiteta svih nacionalnih i etničkih zajednica koje žive u Srbiji. Stoga je prioritet očuvanje nacionalnih spomenika kulture i kulturne baštine kao trajnih svedočanstava naše istorije, a pogotovo na AP Kosovu i Metohiji, koji su naročito ugroženi.
Otvoreni smo za svestranu saradnju državnih ustanova u oblasti kulturnog stvaralaštva sa strukovnim udruženjima i nevladinim organizacijama koji imaju kulturološku i umetničku usmerenost. Naročito treba intenzivirati svestranu međunarodnu saradnju i promociju kulturnog identiteta naše zemlјe i naroda u regionalnim, evropskim i svetskim okvirima, pri čemu ličnim i grupnim promocijama treba pretpostaviti kulturne akcije od opšteg državno-nacionalnog interesa.
Srpska kultura dinamično, simultano i kontinuirano deluje u evropskom kulturnom prostoru. Prisustvo njenih istaknutih stvaralaca na svetskoj pozornici duha, odjek i prijem raznorodnih umetničkih dela kod inostrane publike, bitno određuju položaj Srbije i srpskog naroda u globalnoj avanturi savremenog sveta. Naglašeno samorodne, sveobuhvatne i produktivne ideje koje nastaju na našem tlu predstavlјaju nas kao narod sa kulturom, a ne samo sa istorijom.
Merena kriterijumima relevantnosti, srpska kultura svrstava nas u razvijene zemlјe Evrope i sveta. Nacionalna samo po jezičkim, kulturnim i drugim osobenostima, a nadnacionalna i opštečovečanska po sadržaju i usmerenju, srpska duhovnost je snažni instrument naše komunikacije i interakcije s drugim kulturama.
Sport je univerzalna društvena aktivnost koja povezuje lјude širom sveta i omogućava ispolјavanje njihovih individualnih i društvenih potencijala. Smatramo da sport treba da bude dostupan svima, podjednako ženama i muškarcima, deci, omladini, lјudima u zrelim i poznim godinama. Na nivou države i društva treba stvoriti ambijent da se što veći broj građana bavi raznim oblicima sporta, kako takmičarski tako i rekreativno, kako profesionalno tako i amaterski. Sport je oblast u kojoj ne sme biti nikakve diskriminacije po osnovu pola, rase, religije, imovinskog ili socijalnog statusa i porekla svih onih koji se bave ili koji samo uživaju u sportskim aktivnostima.
Stvaranje uslova za masovno bavlјenje sportom, pored profesionalizma, osnovni je zadatak društva. Školski sistem podsticajnim programima mora vratiti učenike na sportske terene. Rekreativno i amatersko bavlјenje sportom moraju sistematski biti podsticani od države jer je to u interesu zdravog razvoja mladih lјudi i održavanja zdravlјa u starijem dobu.
Naročito se zalažemo za materijalno i infrastrukturno ulaganje u one sportove u kojima predstavnici naše zemlјe postižu vrhunske rezultate. Potrebno je omogućiti stipendiranje sportskih talenata, izgradnju i osavremenjivanje postojećih sportskih objekata. Organizovanje internacionalnih sportskih takmičenja u našoj zemlјi i postizanje vrhunskih rezultata naših predstavnika najefikasniji su načini promovisanja pozitivne slike naše zemlјe i naroda u svetu. Sportisti su najbolјi ambasadori naše zemlјe.
Potrebno je preciznije zakonski regulisati ulogu države u sportu, štiteći slobodu organizovanja i samostalnosti sportskih organizacija. Sportske organizacije imaju pravo i slobodu da deluju na tržišnim i profitabilnim principima, ali samim tim podležu i svim važećim zakonskim i poreskim propisima i obavezama.
Pokušaji manipulacije ili zloupotrebe sporta, sportskih aktivnosti, naročito masovnih sportskih manifestacija u političke ili diskriminatorne svrhe, demonstracije netrpelјivosti i govora mržnje na osnovu rasne, nacionalne, verske ili bilo koje druge pripadnosti, suprotne su sportskom duhu i suštini sporta. Krivično gonjenje i rigorozno kažnjavanje svakog oblika vandalizma i nasilјa, kao i svih drugih oblika kriminalnih radnji na sportskim manifestacijama, u interesu je sporta. SPS se zalaže za razvoj i promovisanje takmičarske sportske kulture i oblika sportske dokolice koji će afirmisati društvenu funkciju rekreacije.
Socijalisti su po prirodi svojih programskih opredelјenja okrenuti budućnosti. Budućnost pripada mladima. To ne znači da oni ne treba da budu aktivni u društvenom životu već sada. SPS i program za koji se zalaže mogu imati budućnost samo ukoliko mladima otvore perspektivu bolјeg, humanijeg i bogatijeg života. Današnji teški uslovi izazvani političkim i ekonomskim prilikama, ubrzane promene u regionu, konfuzija u sistemu vrednosti – čine besperspektivnom budućnost za mnoge mlade lјude. Otuda otuđenost, depresija, narkomanija, besposličarenje, nasilјe i kriminal.
Mladi su najviše pogođeni problemima tranzicije. Nema dugoročnih i stabilnih prilika u društvu ukoliko u njihovom projektovanju ne učestvuju oni kojima pripada budućnost. Politika socijalista je da se strategijom države utvrde prioriteti i obezbedi podrška mladima u obrazovanju, zapošlјavanju, zasnivanju porodice, stanovanju, kao i u kulturi, sportu i politici.
Vrednosti i politika levice koje mladima nudi SPS jesu opredelјenja za smisaonu egzistenciju u kojoj ima nade, bogatstva, dostojanstva, kulturnih sadržaja, humanih vrednosti, etičke motivacije i lјudske solidarnosti. Samo tako će omladina Srbije prevladati izazove konfuzije koja vlada ne samo u našem društvu, nego i celom svetu, i u kojoj neretko mnogi intelektualci, partije, organizacije spas traže u prevaziđenim idejama. Izazovi mladih nisu manji od onih pred kojima su bili njihovi preci. Društvo im mora otvarati perspektivu, ali put ka bolјem životu oni će naći sami.
SPS je uvek imao vrlo jasnu definisanu ideju da je pitanje zaštite životne sredine jedno od najdominantnijih političkih, socijalnih, kulturnih, obrazovnih, zdravstvenih pitanja u društvu. Vreme koje je pred nama, dramatične promene svetske klime i energetske krize potvrđuju naša razmišlјanja. Briga o zaštiti životne sredine i naše budućnosti ne sme biti odvojiva od pitanja ekonomskog razvoja. Pitanja kvaliteta života nisu samo ekonomska već i ekološka. Građani Srbije traže ekološki odgovorne političare, ekološki odgovorne stranke, traže novo ponašanje prema životnoj sredini – i mi smo spremni da odgovorimo na te izazove.
Briga za stanje životne sredine u Srbiji nije samo problem državnih organa već i svih građana i organizacija. Pitanje fizičkog opstanka prirode u Srbiji ne sme biti samo u domenu državne odgovornosti i monopola u odlučivanju. Građani imaju puno pravo da odlučuju i da njihov glas bude taj koji odlučuje o ekološkim pitanjima.
Socijalisti će podsticati takav način društvenog i političkog angažovanja. Podržavaćemo aktivnosti ekoloških pokreta i organizacija nevladinog i neprofitnog sektora koji pokazuju interes za stvarno rešavanje ekoloških problema u zemlјi i čija je delatnost usmerena ka zaštiti životne sredine i na unapređivanju biodiverziteta.
Zalagaćemo se za razvoj održive i ekološki prihvatlјive polјoprivredne proizvodnje. Srbija treba da bude prepoznatlјiva po organskoj polјoprivredi na Balkanu i u Evropi. Polјoprivrednom politikom proizvođači koji se bave organskom polјoprivredom stimulisaće se za takvu proizvodnju merama fiskalne politike i davanjem povolјnih kredita. Svesni smo činjenice da je tržište Srbije primamlјivo za strane multinacionalne kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom genetski modifikovane hrane, ali smo još više svesniji da takva proizvodnja i organska polјoprivreda ne mogu egzistirati zajedno.
Naša zemlјa ne može ostvariti energetsku samostalnost, ali može i mora racionalno koristiti, održavati i obnavlјati postojeće izvore energije. Socijalisti su za povećanje energetske efikasnosti – veći razvoj obnovlјivih izvora energije i veću štednju već postojeće. Zalagaćemo se da tehnologija koja proizvodi ili utiče na stvaranje obnovlјive energije – solarne energije, energije iz vetra, geotermalne energije, energija biomase – bude oslobođena poreza.
Podržavaćemo sve aktivnosti državnih organa i institucija koje vode ka približavanju ekološkim standardima Evropske unije, ali ćemo se isto tako zalagati da se podiže i ekološka svest građana koja mora da prati to ekološko pridruživanje. Posebnu pažnju ćemo obratiti na ekološko obrazovanje dece i omladine, generacija koje treba da imaju zdravu životnu sredinu. U tom podržavamo sve projekte kojima je cilј unapređivanje ekološke svesti dece predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta
Podržavaćemo i zalagaćemo se za dalјi razvoj nauke koja se bavi problemima zaštite životne sredine, bez obzira na to da li je reč o prirodnim ili društvenim naukama.
POGLED NAPRED
Za dve decenije od ponovnog uspostavlјanja demokratije promenilo se mnogo toga u Srbiji. SPS je bitno uticao na te procese i kvalitet promena i kao partija na vlasti i kao opozicija. Srbija je danas pred novim izazovima – proces pridruživanja EU zahteva harmonizaciju sa pravnim i ekonomskim sistemom kao i sistemom vrednosti. U istoj meri su aktuelni i stari problemi – očuvanje teritorijalnog integriteta, modernizacija države i privrede.
U tom procesu promenila se Socijalistička partija Srbije. Promene su nam potrebne da bi se i u novim okolnostima potvrdili kao dobro organizovana partija čije su ideje i program duboko ukorenjeni u našem društvu.
Mi smo stranka levice koja ima kontinuitet. Uz sva prilagođavanja strukturnim promenama u svetu i izmenjenim istorijskim uslovima u zemlјi, i pored svih programskih modifikacija i korekcija strategije i politike – temelјne, osnivačke odrednice našeg identiteta definisane svim programskim i statutarnim dokumentima ostaju nepromenjene. Mi ostajemo partija rada i stvaralaštva koja ima značajno mesto u industrijskoj demokratiji XXI. veka. Naše mesto je na strani zaštite radnika, sindikata i poštenog vrednovanja rada isto koliko na strani obrazovanja, nauke, kulture kao pokretača društvenog razvoja. Ostajemo privrženi društvu političke, ekonomske i socijalne demokratije; građanskoj, nacionalnoj i verskoj ravnopravnosti i socijalnoj sigurnosti – istovremeno smo protiv svih oblika ugrožavanja demokratije, izrablјivanja i korupcije.
SPS kao dosledna i vodeća stranka levice i potencijalno dominantna politička snaga na srpskoj političkoj sceni otvorena je prema širokom krugu pojedinaca i organizacija. Nјihove ideje, inicijative i kreativnost spojićemo sa efikasnom stranačkom organizacijom koja mora biti saglasna karakteru levice – demokratična, otvorena i efikasna. Naša partijska organizacija sa takvom podrškom uvek će biti sposobna da čuje glas naroda i sprovede svoje odluke i politiku za koju se zalažemo mi i naši birači.
Svoje delovanje na političkoj sceni Srbije SPS će zasnivati na toleranciji i dijalogu sa svima koji javno na političkoj sceni obrazlažu svoje ideje i programe i takmiče se pošteno i demokratskim sredstvima za podršku građana. Pojedinci na funkcijama u državnim organima na koje su izabrani sa liste SPS-a delovaće punim poštovanjem ustavnih i zakonskih normi poštujući integritet i autoritet političkih institucija.
Socijalisti Srbije su spremni na demokratski dijalog i sve oblike saradnje sa strankama koje dele iste vrednosti, poštuju demokratske procedure i Ustav i zakone Republike Srbije. U njima vidimo partnere u političkom delovanju, izborima i radu predstavničkih tela i organa izvršne vlasti u ostvarivanju zajedničkih cilјeva.
Tolerantan dijalog biće način delovanja socijalista i prema strankama koje imaju drugačije programske cilјeve, jer smatramo da to doprinosi učvršćivanju demokratije i političke kulture.
Socijalisti su otvoreni za saradnju sa organizacijama koje potpuno ili delimično streme istim cilјevima. Socijalisti poštuju i podržavaju posebnost organizacija u civilnom društvu i smatraju ga važnim instrumentom učvršćivanja demokratije. SPS će sarađivati sa sindikatima, organizacijama boraca narodnooslobodilačkog rata, organizacijama za lјudska prava, prava žena, ekološkim pokretima – svima koji žele podršku za svoje akcije koje su saglasne i našim cilјevima.
Mi smo socijalisti jer se SPS zalaže za pravedno društvo, koje jednako vrednuje one koji su slabi i siromašni kao i one koji su jaki i bogati. Mi smo demokratski opredelјeni jer se zalažemo za demokratski politički sistem u kome je vlast odgovorna i deluje u interesu svih građana. Mi smo i socijalisti i demokrate jer su vrednosti slobode, jednakosti, pravde, solidarnosti, tolerancije svih lјudi središnje u programskom kodeksu SPS-a.
Program Socijalističke partije Srbije govori šta smo i šta želimo. On je poziv svima koji u njemu nalaze nešto od svojih ideja, razmišlјanja, očekivanja i težnji, ali i onima koje inspiriše da mu protivreče. I sam razgovor o našim pogledima na uređenje društva i države postaje deo kulture dijaloga i izgrađivanja konsenzusa o tome kako urediti našu budućnost. Ne očekujemo nekritičko odobravanje. Opravdano nepoverenje i osnovane sumnje kada politički pogrešne odluke ili odsustvo odluka mogu da ugroze opstanak svih – važni su da bismo izgradili i promenjivali načela zajedničke politike.
Naš narod, društvo i država na početku novog veka nalaze se pred brojnim izazovima. Nјih oblikuju kratkotrajni uzleti u izgrađivanju nacije, države, kulturnog i privrednog prosperiteta, diskontinuiteti, ali i stranputice, koliko i zablude i lutanja u prošlosti, urušeni sistemi vrednosti, razočarenja u ideale i one koje su smatrali za saveznike, podele oko vrednovanja prošlosti i dileme o prioritetima u budućnosti, ali i globalni izazovi sveta koji se ubrzano menja.
Promene su neophodne koliko i zahtevne. U ovom programu nudimo osnovne naznake kako ih sprovesti u delo. One se neće odvijati bez otpora. Kada treba tražiti rešenja bez uzora i obrasca, kada treba slabiti sumnje i otvarati nadu, kada se treba suprotstavlјati moćnim interesima nema mesta političkoj rutini. Svi su dobrodošli da daju politički doprinos viziji bolјeg, pravednijeg i humanijeg društva. Radnici, selјaci, preduzetnici, intelektualci, žene, manjine, mladi – svi mogu da nas pitaju da li smo u razmišlјanjima o današnjici zaboravili njihove potrebe, planove i želјe. Ali, svima njima je potrebna politička snaga koja ima korene u velikim tradicijama naše zemlјe i naroda, koja ne ignoriše realnost, koja ne povlađuje nego prihvata brige našeg društva i želi da ostvari svoje vizije. Mi želimo da budemo takva politička snaga i borićemo se demokratskim sredstvima za osvajanje većine potrebne da ostvarimo svoje ideje.
SPS je spreman i otvoren za saradnju sa svim partijama i pokretima demokratske, progresivne, a naročito socijalističke, socijaldemokratske i leve orijentacije u zemlјi i svetu. SPS je naročito zainteresovan za punopravno članstvo u Socijalističkoj internacionali, kao i u Partiji evropskih socijalista u okviru Evropskog parlamenta.
SPS, kao dosledna, najveća i najorganizovanija partija levice u Srbiji nastavlјa sa procesom okuplјanja svih onih koji žive od svog rada.
Socijalistička partija Srbije poziva sve građane Srbije da nam se pridruže – da se zajedničkom zagledanošću u budućnost i objedinjeni kreativnom energijom smelije suočimo sa izazovima modernog vremena i da sigurno koračamo kroz XXI vek!